Високо и дуговечно, дрвеће је вековима чинило значајан део флоре наше планете. У прошлости је човеку користило искључиво као извор лако доступне хране, али и као уточиште од неповољних временских прилика и предатора. Данас, људима су битније друге функције које дрвеће обавља где се највише истиче његова способност редукције количине угљен-диоксида у ваздуху и продукција кисеоника. Поред човека, дрвеће пружа уточиште и заштиту и другим организмима , тако да би свим људским становницима ове планете требало да буде циљ очување ових биљака и њихових фенолошких циклуса.
Свака биљна врста има себи својствен животни (фенолошки) циклус који се састоји од низа појава устаљеног редоследа које се периодично понављају у истом или сличном временском тренутку сваке године. Датум првог појављивања сваке од њих добро је познат и у великој мери зависи од фактора који на те појаве утичу, а тичу се климатских услова, инсолације, влажности, геоморфолошких карактеристика итд. Наука која се бави проучавањем животног циклуса, појава унутар њега и поменутих фактора назива се фенологија.
Биљке су изузетно осетљиве на варирање услова околине, па промена неког од фактора може потпуно пореметити њихов фенолошки циклус. Две најважније појаве у животном циклусу дрвећа јесу разлиставање и цветање.
Отварање лишћа (разлиставање) је кључни параметар приликом праћења процеса кружења воде и угљеника унутар шумских екосистема и представља директан показатељ здравог и успешног одвијања процеса раста једног дрвета. Јако је осетљив на температурне варијације, па се због тога често користи као индикатор промена климе на глобалном нивоу. Постоје три различита начина отварања самог листа у зависности од врсте дрвета која се посматра: листопадно дрвеће карактерише брзо отварање листа тако да он у том процесу образује путању облика младог месеца, листови тј. иглице борова отварају се изузетно споро, док се лишће различитих врста јела отвара по брзини негде између лишћа борова и листопадног дрвећа.
Процес цветања је други кључан догађај унутар фенолошког циклуса једног дрвета који указује на почетак процеса репродукције. Карактерише се појавом цвета тј. пупољка који значајно олакшава репродукцију скривајући у себи семе које ће процесом опрашивања обезбедити настанак нових биљних врста. Цветање је процес који се везује искључиво за листопадно дрвеће које, за разлику од четинара, припада скривеносеменицама па поседује репродуктивне органе у које се, између осталих, убраја и цвет.
За оба поменута процеса од кључне важности је моменат у току годишњег доба у којем се одвијају, а који умногоме зависи од тренутних климатских услова, пре свега температуре. Период карактеристичан за оба поменута процеса је пролеће, с обзиром на то да се биљке током зиме припремају за повишену температуру која је јасан знак да је време за разлиставање и цветање.Треба напоменути да се редослед одвијања ова два процеса разликује од врсте до врсте. За већину дрвенастих врста карактеристично је прво разлиставање, а затим цветање. Обрнут редослед јавља се код врста попут јасена, за које је карактеристично опрашивање помоћу ветра, како развијено лишће не би блокирало распршивање полена из цвета.
Све врсте дрвећа на планети су током година развиле оптималан тајминг за одвијање оба ова процеса, при чему би било какво одступање од устаљеног фенолошког циклуса под утицајем промене температуре могло довести до различитих проблема. У случају прераног или прекасног цветања, може се пореметити интеракција између саме биљке и животиња које врше опрашивање, чиме се директно угрожава опстанак и биљака и животиња у оквиру екосистема. Промене у процесу отварања лишћа директно условљавају промену тајминга раста и доводе до значајних поремећаја процеса кружења угљеника и воде у природи.
Интернационални тим научника са универзитета из Кине и Финске спровео је истраживање које се тиче утицаја који има промена температуре на временски период у којем ће се цветање и разлиставање одвијати. За потребе истраживања било је неопходно обезбедити податке о тачном времену одвијања ових фенолошких процеса у дугом периоду година, за шта је коришћена ПЕП (eng. The Pan European Phenology ) база података која у себи садржи тачно време разлиставања и цветања за различите врсте дрвећа широм Европе. За праћење су изабране четири различите врсте дрвета: јасен, јова, дивљи кестен и бор, који се разликују по редоследу и времену одвијања посматраних процеса. Праћење више различитих врста није било могуће јер су само за поменута четири доступни подаци о температури и времену отварања првог листа и цвета довољно дуги низ година.
Интервал у оквиру којег се вршило анализирање дужине временског периода између разлиставања и цветања у зависности од температуре је 63 године, тачније од 1950. до 2013. године. Резултати истраживања показали су да се поменути временски период, услед повећавања просечне температуре на планети, повећавао за 0,6–1,3 дана сваке деценије. Уочено је да је овај тренд најинтензивнији у најтоплијим географским подручјима Европе, што јасно указује на то у којој мери температура има утицај на поремећаје у оквиру фенолошких процеса дрвећа. Са порастом температуре током година, дошло је до тога да се први процес у низу, без обзира да ли је у питању појава цвета или отварање листа, јавља све раније, што има за последицу потенцијално оштећење цвета или листа под дејством касних пролећних мразева. Карактеристично за други процес у низу јесте да он неће “поранити” у истој мери као први, тако да ће се сам период између јављања разлиставања и цветања продужити.
Као што је већ наведено, било каква измена тајминга унутар годишњег циклуса сваког дрвета има значајне последице на целокупан екосистем. Наша планета постајаће само топлија, па је питање колико дуго ће дрвеће и сва остала флора моћи да се прилагођавају екстремним температурним варијацијама.
Потребно је некада подсетити све нас да ово што радимо планети не утиче само на човека, већ и на све остале становнике Земље. Можда се тако пробуди колективна одговорност и преузме иницијатива зарад очувања наших екосистема.
