Насловна Живи свет Инсекти величине ћелије

Инсекти величине ћелије

1097
0
Извор: stillunfold.com
Извор: stillunfold.com
Време читања: 3 минута

Инсекти су најразноврснија класа животиња за коју се процењује да броји око 900 000 врстa. Међу њима се налазе неке од најзанимљивијих животиња које се истичу по различитим особинама, а некe од њих по својој изразито малој величини. Упознајте Mymaridae, породицу сићушних инсеката који се на енглеском језику врло симболично називају Fairyflies, у буквалном преводу – вилинске муве.

Ови инсекти заправо и нису муве, већ припадају реду опнокрилаца. Ова породица броји око 1400 врста, од којих 98 припада роду Mymar. Први их је описао ирски природњак Александар Хенри Халидеј (енг. Alexander Henry Haliday) 1833. године.

Величина ових инсеката варира од 0.2 до 1 милиметра, што је нешто више од просечне животињске ћелије чија је величина у просеку између 0.1 и 0.2 милиметра. Неке од најупечатљивијих врста су Dicopomorpha echmepterygis, Tinkerbella nana и Kikiki huna. У питању су најмањи до сада познати инсекти света и величина им се може поредити са величином амебе или парамецијума. У поређењу са правим мувама реда двокрилаца, вилинске муве су око 40 пута мање.

Извор: cell.com

Питање које мучи многе је – како је уопште могуће да је вишећелијски организам толико ситан у својој грађи? Како је величина тела инсеката ограничена физичким, физиолошким и структурним ограничењима, ова минијатурна створења морала су да се прилагоде животу у ком су ускраћене за неке од редовних могућности других инсеката. На пример, 95% неурона одраслих јединки губи једро како би се омогућило нормално функционисање нервног система. Код њих нервне ћелије могу да врше своје функције и без једра, јер за то користе протеине синтетисане још у стадијуму лутке.

Поред тога, мозаичан вид карактеристичан за зглавкаре, код ових инсеката је редукован и око им се састоји из само 20 оматидија (појединачних делова из којих се састоји сложено око зглавкара). То је неупоредиво мало у односу на друге инсекте. Примера ради, вилини коњици их имају и до 25 000. Паразитски начин живота и убризгавање јаја у јаја других инсеката, за чије лоцирање користе чуло мириса, смањило је улагање организма у свако јаје и додатно олакшало начин живота врста фамилије Mymaridae.

Приказ сложеног ока сачињеног из оматидија
Извор: treehugger.com

Овако мале димензије односе се и на њихов систем органа за варење, циркулаторни систем и мишиће, док су им нервни и репродуктивни систем релативно велики у односу на тело.

Предња крила на својим ивицама садрже длаке сличне перју, али њихове мале димензије и маса отежавају летење. Међутим, „вилинске муве” се могу отиснути у ваздух, и то користећи ваздушне струје, што код бројних већих инсеката није ефикасно.

Извор: sciences.ucf.edu

Као што сам претходно у тексту напоменула, инсекти из ове породице су паразити и паразитирају на јајима других инсеката која се често налазе у биљном ткиву или у земљишту. Управо им је то извор хране. Иако се о овим створењима зна мало, или боље речено, недовољно, ипак су познати домаћини на којим паразитира врста Mymar tapobancium. У питању су инсекти из породица Delphacidae и Cicadellidaeизреда полукрилаца.

Delphax ribautiana, инсект из породице Delphacidae
 Извор: sites.udel.edu

Ово научно сазнање од велике је важности за бројна истраживања о управљању штеточинама. Вилинске муве могу да буду природна, биолошка мера против нежељених инсеката у пољопривреди. Врсте рода Mymar интродуковане су на Нови Зеланд, Тасманију и Хаваје, где су имале резултате у утицају на локалне штеточине. Поједине се могу користити у виноградима и воћњацима, повртњацима у којима се узгаја шаргарепа, као и на житним и пиринчаним пољима.

Поред ове економско-еколошке улоге, ови занимљиви инсекти наводе на многа питања о животу и функционисању минијатурних сложених организама.

Колико год се чинили невидљивим или бескорисним, јасно је да можемо много сазнати на основу интересантних живих бића која живе заједно са нама, као што су инсекти рода Mymar. Колико год били мали, пре свега, важна су карика у ланцу исхране и у одржавању природне равнотеже, а могу бити и од великог значаја у развоју науке и решењима великих еколошких проблема.

Извори:

www.cell.com

sciences.ucf.edu

www.scienceabc.com

www.treehugger.com

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име