Замислите да роните са боцом и уживате у чудима подводног света. Влада нека необична тишина и, уместо булеварске буке, чујете само своје дисање. Дивите се рибицама које пливају и „иду својим послом“, посматрате алге које се вијоре као на ветру, покушавате да ухватите сличности између света испод и изнад воде, упијате као сунђер све што се дешава не бисте ли што боље запамтили тренутак у ком се налазите.
Е баш такве, непоновљиве моменте, уз помоћ фото-апарата, бележи Милош Прелевић. И то врло успешно!
Себе описује као љубитеља природе, пењача, рониоца и фотографа, а поред свега тога, након седам година живота проведених у Азији, издао је књигу „Molded By The Sea“ („Обликовани морем”) која говори о морским номадима Тајланда. На овогодишњем такмичењу за најбољег подводног фотографа године (Underwater Photographer of the Year 2022) покупио je високе похвале и симпатије жирија, а о свему што је научио и видео бавећи се фотографијом и роњењем у сланим и слатким водама говори за Екоблог.
Како сте почели да се бавите фотографисањем природе?
Одувек сам гледао емисије о природи. Сећам се како сам као мали зурио у телевизију опчињен тим сценама. Фотографију сам рано заволео, али права каписла је било када су ме другари увели у свет подводне фотографије. Тада се све променило.
Шта ово такмичење значи за Вас?
За мене то значи да идем у добром правцу. На тим такмичењима буде прегршт светски познатих фотографа, па је лепо кад се стане раме уз раме са некима од њих.
Да ли сте до сада учествовали на сличним конкурсима и колико успешно?
Јесам. До сада сам освојиo прво место у подводној категорији на Nаture photographer of the year 2020 и моја фотографија је добила високе похвале на GDT European Wildlife Photographer of the Year 2019 у подводној категорији.
Како изгледа фотографски процес, од припреме до финалне фотографије на коју сте поносни? Да ли постоји неки “пројекат” који сте замислили, па знате шта и како желите да постигнете, или пуштате да се ствари одвијају природним током?
То зависи од тога шта фоткам, као и од околности. Најчешћи субјекти су штуке кад сам у Србији. Једна од награђених фотки од пре (из 2020. године) је штука из Беле Цркве. А фотографија са овогодишњег такмичења забележена је у Шићком копу поред Тузле. Углавном замислим шта хоћу, али опет, да ли ћу то извести зависи од тога да ли ћу налетети на штуку на правом месту, са добрим светлом, добром видљивошћу или мењам план уколико нешто од тога не одговара.
Шта је била Ваша прва љубав, фотографија или роњење?
Прва љубав ми је била фотографија. Као клинац сам добио на поклон мој први DSLR апарат од брата од ујака. За рониоца сам положио 2014. и од тада фотографију и роњење не могу да раздвојим.
Како је фотографисање природе утицало на Вас и Ваш поглед на свет?
На сваком месту на којем сам био да фотографишем, било да сам на Суматри са орангутанима или у Белој Цркви са штукама, увек сам сазнавао за проблеме који утичу на тамошњу природу, тако да се трудим да мој негативни отисак у природи буде што мањи, а да кроз фотографије прикажем проблеме са којима се те животиње сусрећу.
Која фотографија је на вас оставила вечан утисак и зашто?
Дефинитно мајка орангутана и њена беба. Мој водич, Ариф, и ја смо провели цео дан у прашуми Суматре како бисмо се одвојили од стандардне руте где има доста људи. Много скинутих пијавица касније, док је сунце залазило, ниоткуда се појавила мама орангутан, док је око њеног врата висила мала беба орангутан. Док су лагано пролазили поред нас, хватајући се за ниске гране близу мене, почео сам да фоткам. У једном тренутку, мама је затворила очи, као од умора, док је беба гледала у њу онако како само беба може да гледа. Изузетно дирљива сцена.
Шта представља највећу препреку/изазов у фотографисању дивље природе?
Ишчекивање и раздаљина. Већина дивљих животиња се плаши људи, па је стрпљење јако битно како би се нека животиња осећала лагодно у присуству људи. У подводном свету је мало другачије. Препрека је количина ваздуха у боци, док су животиње мало опуштеније, па се неким већим животињама може прићи изузетно близу.
Да ли Вам се некад десило да Вас на терену изневери опрема или изненади сусрет са неком животињом/природном појавом? Како се снаћи у том случају?
Једном приликом, на Тајланду, ми је процурело подводно кућиште услед мог лошег руковања и уништило камеру. Срећом, неки пријатељи су долазили на Тајланд, па су ми донели другу камеру. Оставио сам камеру у смештај и отишао на вечеру. Кад сам се вратио, видео сам да се ресторан поред запалио и захватио мој смештај. Улетео сам у смештај и покупио компјутер, камеру и ракију, а заборавио пасош и платну картицу. Иако је пожар захватио петнаестак локала пре него што је локализован, срећом по мене, само горњи спрат је изгорео, тако да сам сутрадан успео и остатак ствари да покупим.
Како фотографије могу да утичу на промену свести/понашања људи?
Фотографије морају да имају причу како би обликовале људе. Довољна је једна фотографија да исприча целу причу. Сетимо се фотографије Потпећког језера која се делила по друштвеним мрежама, што је утицало да надлежни убрзо почну са чишћењем истог. Сада треба исто тако утицати и на људе који су тај отпад бацили. Нажалост, то мало теже иде, али људи полако увиђају лепоту незагађене природе, па се и мало више брину о њој.
Какав је осећај ронити са ајкулама?
Много пута сам ронио са ајкулама, али постоји велика разлика између роњења са гребенским ајкулама и са тигар ајкулама. Први пут кад сам видео тигар ајкулу, нисам могао да скинем поглед са ње. Један од разлога јесте њена масивност и доминација простором, а други разлог то што се кретала иза мене па нисам хтео да је испустим из вида. Касније, кад смо се позиционирали, око нас је било десет тигар ајкула. Неке које не спазим на време би прошле и на пола метра од мене. Иначе, занимљива чињеница јесте да су тигар ајкуле јако знатижељне животиње и воле да прилазе рониоцима, а окрену се и оду чим погледате директно у њих. Не шалим се.
Које су три најважније ствари које сте научили посматрајући подводни свет?
Подводни свет је изузетно крхак.
Подводни свет је изузетно разноврстан.
Подводни свет је изузетан.
Какве фотографије можемо да очекујемо у будућности, који је ваш следећи корак?
У плану имам пар пројеката који су углавном о људима директно повезаним са природом, где ће акценат бити на океану. Наравно, сваки слободан моменат ћу искористити да направим неки зарон кад год ми се укаже прилика.
