Прелепи корални гребен… Шаренило уводне фотографије савршено дочарава све чари и лепоте овог јединственог и разноликог екосистема. Овакве фотографије ће, нажалост, постајати све ређе и ређе док их коначно у потпуности не замене фотографије које ће изгледати овако:
Будућност коралног гребена има само једну боју… сиву.
Нажалост, тужна прича о једном од најлепших екосистема наше планете није још једна у низу упозорења типа: „Уколико наставимо да радимо ово или оно, може нам се десити…“ Не, изумирање коралних гребена прича је која траје већ деценијама и по свој прилици завршиће се тужним крајем. До 2050. године изумреће више од 90% светских корала. Вероватно већ погађате чијом кривицом…
Корални гребен представља разнолику подводну животну заједницу коју на окупу држи скелет од калцијум-карбоната. Овај скелет луче организми звани корали. Захваљујући огромној разноврсности (диверзитету) врста које се могу наћи у једном коралном гребену овај екосистем се може упоредити једино са тропским прашумама. Скоро 25% свих маринских врста пронашло је дом управо у њима упркос релативно малој површини коју корални гребени заузимају у светским морима (око 0,1%).
Као и већина јединствених екосистема, корални гребен је веома деликатан, а промене које доживљава од стране човечанства нису мале.
Главни разлози за изумирање ових дивних животних заједница су, између осталог, климатске промене, ацидификација океана, загађивање нутријентима и, веровали или не, употреба креме за сунчање.
Уколико се ико запитао како то климатске промене утичу на изумирање коралних гребена, одговор је вишеструк. Прво, познато је да услед повишења средње температуре планете долази до топљења ледника са Земљиних полова што заузврат повећава ниво мора и океана. Алгама које насељавају скелет коралног гребена потребно је да буду што ближе површини како би успешно обављале процес фотосинтезе. Чак и мале промене у нивоу мора могу да поремете оптималне услове за овај процес.
Друго, сама промена температуре у океанима један је од најзначајнијих разлога што долази до такозваног избељивања корала, тј. појаве када поменуте алге напуштају скелет од калцијум карбоната, остављајући га голог.
Трећа ствар везана за климатске промене везана је и за једну од највећих претњи коралним гребенима… ацидификацију мора и океана.
Због енормног повећања угљен-диоксида у атмосфери долази и до повећаног усвајања истог од стране мора и океана. Повишена концентрација угљен диоксида у води утиче на смањење њене pH, што значи да вода постаје киселија. Од почетка индустријске револуције pH воде смањена је са 8,25 на 8,14, а очекује се и додатно смањење за 0,3. Ово снижење наизглед је минорно, али чак и оно има несагледиве последице из простог разлога што је за производњу калцијум-карбонатног скелета неопходна алкална средина, а такви услови полако постају немогући. Скелет новоформираних коралних гребена крт је и подложан распадању.
Корални гребени развијају се искључиво у приобаљу јер захтевају плићу воду за обављање фотосинтезе. Нажалост, приобални делови копна занимљиви су и људима за насељавање. Пољопривредне активности у овим регијама доводе до повећане концентрације нутријената азота и фосфора у води, што изазива загађења и појаву цветања воде. Цветање воде представља последицу еутрофикације, односно карактерише је пренамноженост слободноплутајућих, фотосинтетичних организама (услед повећања нутријената) попут зелених алги и цијанобактерија. Ови организми затим формирају зелени талог на површинском слоју воде и тако спречавају пролазак сунчевих зрака у њене дубље делове.
Процењује се да се око 14.000 тона креме за сунчање сваке године нађе у океанима. Већина ових крема хемијски је веома опасна по здравље корала. Уобичајен састојак крема за сунчање је органско једињење оксибензон (C14H12O3) које, између осталог, изазива и избељивање коралног гребена.
Последњих година, покренут је огроман број што националних што мултинационалних пројеката који за циљ имају очување коралних гребена, као и стварање повољних услова за њихов развој. Међутим, када се сагледају све опасности које прете коралним гребенима, као и брзина којом исти нестају, постаје јасно да је ово битка коју ћемо, нажалост, временом изгубити. Након свега, остаје нам да се запитамо хоћемо ли из тог пораза извући неке позитивне закључке или ћемо остати осуђени да вечно понављамо грешке док не изгубимо све што се да изгубити…
