Осми је јун, године 2019. Дошло је време да прославимо још један дан посвећен предивном плавом пространству. Док се свечаности и манифестације припремају широм планете, ми ћемо искористити ову прилику да вам представимо кратак преглед историјских догађаја који су допринели да светски океан постане оно што је данас – плави рај.
Издвојили смо три најважнија догађаја…
1837. година – Нафта? Не, хвала.
Можда ће вам бити тешко да у то поверујете, али светски океан је у време индустријске револуције био дом за бројне нафтне платформе, транспортни пут за безброј фаличних танкера и позорница за страховита загађења фосилним горивом.
Све се променило давне 1837. године када је млади Данац Ханс Кристијан Андерсен у копенхагенској луци пронашао беживотно тело мале сирене прекривено нафтом. Био је то први сусрет са нашим најмилијим становницима мора и позив на расправу о штети коју нафта може да произведе у води. И раније су људи наилазили на угинуле делфине, рибе и пингвине за чију смрт је била одговорна нафта, али тек након смрти прелепе сирене човечанство је почело да размишља о будућности без фосилних горива.
Захваљујући жртви мале копенхагенске сирене, данас живимо у свету беспрекорно плавог океана и свакодневно уживамо у предивној музици коју нам наши морски пријатељи несебично посвећују.
1851. година – „До последњег даха укоштац са тобом се хватам! Из срца пакла ударам на те“
Чувене последње речи чувеног последњег китоловца…
Да, људи су некада ловили китове. У ствари, толико су их ловили да су их у једном моменту довели до самог руба егзистенције. Међутим, 1851. године, након смрти славног капетана Ахаба у окршају са колосалном албино уљешуром, овај вид лова једноставно је престао да постоји.
Недуго након престанка изловљавања, популације китова почеле су да расту, да би у 20. веку достигле оптималну бројност која се до данашњег дана самоодржава природним путем. Ова дивна створења данас можемо спазити у сваком ћошку светског океана, од Арктика до Антарктика.
За случај да се питате шта је са великим белим китом – и даље плови морима, више од век и по након судбоносног окршаја. Чак четири научна института светског реномеа посвећена су праћењу здравственог стања прастаре животиње. Данашњи дан посвећен је и њему.
1962. година – Урадићемо то уместо вас, али морате да престанете!
Иако смо до половине 20. века решили многе проблеме у океанима, нисмо се много обазирали на количину пластике која је полако, али сигурно формирала неколико десетина вештачких плутајућих острва. Поново је само један догађај означио прекретницу – откривање изгубљене цивилизације.
Године 1962. Атлантиђани су одлучили да им је доста скривања од остатка света и остварили су први контакт са становницима копна. Будући да им је пластике било преко главе, понудили су се да лично уклоне сва вештачка, пластична острва, а да човечанство заузврат једноставно престане да користи и баца пластичне предмете у океане.
Остаће забележено да су се обе стране сложиле што је означило нову страну људске историје – живот без пластике. Океани су очишћени, на радост свих становника наше прелепе планете.
Данашњи дан – Повратак у реалност
Диван свет и беспрекорно плав океан смо замислили. Истина је ипак мало другачија.
Још увек расте температура океана, још увек се отапају ледници, још увек избељују корали…
Хоћемо ли заувек чекати Атлантиђане да реше проблеме које смо створили? Надам се да нећемо. Надам се да ћемо убрзо схватити да морамо сами да чистимо иза себе и да нам за чисте океане и мора нису потребне ни сирене, ни Посејдон, ни Тритон! Морамо то учинити за нас! За нас и за сва жива бића која заиста обитавају и преживљавају у великом плавом пространству.
Срећан вам светски дан океана!
