Насловна Вести Пет година смртоносног кршења закона од стране термоелектрана на Западном Балкану –...

Пет година смртоносног кршења закона од стране термоелектрана на Западном Балкану – објављено пето издање извештаја „Ускладити или затворити“

463
0
Време читања: 3 минута

Београд, 28. јун 2023. године – Смртоносно загађење ваздуха из термоелектрана на угаљ на Западном Балкану током 2022. године повећало се у односу на 2021. и то за све три регулисане загађујуће материје – сумпор диоксид, PM честице и азотне оксиде, показује пето издање извештаја “Ускладити или затворити”, који је данас објавила организација Bankwatch, уз подршку Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ).

Пет година од како су 1. јануара 2018. године ступили на снагу нови законски стандарди загађења ваздуха на Западном Балкану у складу са Уговором о оснивању Енергетске заједнице, емисије сумпор-диоксида из термоелектрана које су укључене у националне планове за смањење емисија (NERP) Србије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Косова*, и даље су биле 5,6 пута више од дозвољених.1 Такође, емисије PM честица биле су 1,8 пута више од дозвољених, а по први пут су премашене и дозвољене емисије азотних оксида.

У Србији су емисије сумпор-диоксида из NERP постројења и даље 4,8 пута веће од дозвољених. Термоелектрана Костолац Б наставила је вишеструко да прекорачује ограничења емисија сумпор-диоксида упркос изградњи постројења за одсумпоравање. Термоелектрана је емитовала преко четири и по пута више сумпор-диоксида од дозвољеног. Још увек није јасно да ли је реч о техничким проблемима или се ради о покушају Електропривреде Србије (ЕПС) да уштеди новац и повећа производњу.

Уз кршење Националних планова за смањење емисија Србија, Босна и Херцеговина и Црна Гора не поштују ни обавезу ограниченог радног времена термоелектрана на угаљ.2 Црногорска термоелектрана “Пљевља” ради незаконито од краја 2020. године, када је премашила дозвољених 20.000 радних сати. У 2022. придружиле су јој се термоелектране Тузла 4 и Какањ 5 у Босни и Херцеговини, као и ТЕ “Морава” у Србији, које су такође радиле преко дозвољених 20.000 сати.

Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) и CEE Bankwatch упутили су Секретаријату Енергетске заједнице жалбу јер се Србија не придржава правила о контроли загађења и дозвољава даљи незаконити рад термоелектране “Морава”.

Сва постројења и даље настављају с радом, а иако је Секретаријат Енергетске заједнице покренуо бројне поступке против поменутих земаља, то није било довољно да изазове њихову реакцију.3

Давор Пехчевски, водитељ кампања против загађења, Bankwatch – „Ниво загађења на Западном Балкану је потпуно неприхватљив. Владе се морају ухватити у коштац са ситуацијом и не смеју дозволити да енергетска предузећа доносе своја правила. Потреба да се смањи загађење и повећају енергетска ефикасност и одрживи облици обновљиве енергије, је већа него икад. Због грубих омашки у ранијим годинама, сада све треба урадити двоструко брже.“

Христина Војводић, правна саветница, РЕРИ – “Континуирано кршење међународно прихваћених обавеза, чијом применом би дугорочно требало да се смањи загађење ваздуха на Западном Балкану, говори о односу власти према својим грађанима, њиховом здрављу и животној средини. Извештај показује да претходних пет година нема помака у смањењу загађења.“

КОНТАКТ ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА: Милена Драговић, менаџерка за комуникације, milena.dragovic@reri.org.rs ; 063 325 885

1 Као део својих обавеза усклађивања с Директивом о великим ложиштима према Уговору о оснивању Енергетске заједнице, четири потписнице Уговора о оснивању Енергетске заједнице – Босна и Херцеговина, Косово*, Северна Македонија и Србија – израдиле су Националне планове смањења емисија (NERP) који покривају период од 2018. до 2027. Уместо да од 1. јануара 2018. свако велико постројење за сагоревање мора бити у складу с граничним вредностима емисија из Директиве, ови планови допуштају државама да израчунају националне горње границе емисија за сумпор-диоксид, азотне оксиде и PM честице те да до 2027. постепено смањују своје укупне емисије из одабраних великих постројења за сагоревање који су изграђени пре 1992. године. 2027. године сва постројења укључена у NERP-ове појединачно морају бити у складу не само с граничним вредностима емисија из Директиве, већ и с делом 1. Анекса В. Директиве 2010/75/ЕУ о индустријским емисијама.

2 Директива о великим ложиштима омогућава изузеће услед ограниченог века трајања (тзв. Opt-out опција) за стара велика постројења за сагоревање. Постројења која се определе за ову могућност у периоду од 1. јануара 2018. до 31. децембра 2023. могу да раде укупно 20 000радних сати, након чега су у обавези да прекину са радом, осим у случају усклађивања са граничним вредностима емисија прописаним Директивом о индустријским емисијама. На самим оператерима је да одлуче да ли ће у том периоду радити пуним капацитетом, те ће 20 000 радних сати достићи већ након 2 до 3 године, или ће ускладити број радних сати тако да поменутих 20 000 истекну најкасније 31. децембра 2023.

3 Због прекорачења ограничења загађења из NERP-а, Секретаријат Енергетске заједнице је у марту 2021. покренуо поступке против БиХ, Косова*, Северне Македоније и Србије. У фебруару 2022. предузео је следећи корак у процесу, издавањем тзв. образложених мишљења против Босне и Херцеговине, Косова* и Северне Македоније. Поступак против Србије остаје отворен, али није било помака. Секретаријат је такође покренуо поступак против Црне Горе у априлу 2021. због кршења ограничења од 20.000 сати искључења за термоелектрану у Пљевљима. У октобру 2022. након тога је Тајништво отворило други поступак против Босне и Херцеговине у вези с кршењем Opt-out програма Тузла 4 и Какањ 5.

* Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о декларацији о независности Косова

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име