Била сам за викенд у ________ (име бутика по жељи) и купила гомилу јефтиних ствари!
Овакав исказ обично прати одушевљење саговорника, неретко и жеља да и сам оде и искористи повољности. Међутим, када саберемо знања о штетности текстилне индустрије на свет око нас, а још знајући да ће барем пола од тих ствари чамити у орману све док не заврши у смећу, свака позитивна емоција изостане.
Да почнемо са недостатком било какве хуманости у производном процесу баш тих популарних и великих ланаца бутика који су нас навикли на пречесте порције брзе и јефтине моде. Док уживамо у примамљивим порцијама сервираним у луксузним бутицима, радници на другом крају света, у фабрикама небезбедним и непогодним за боравак живих бића, закувавају нове меније за све људе неутољивог апетита за новим модним трендовима. На крају готово целодневне смене и безброј произведених ствари добију дневницу мању него што један човек у току једног дана да за једну ‘крпицу’.
Све то се транспортује хиљадама километара до западних земаља уз огромну потрошњу горива и пропратно загађење.
Док бисмо барем ово загађење могли да смањимо купујући одећу произведену у Србији, има и оних која су ту како год да окренемо. Наиме, текстилна индустрија погубно утиче и на воду. Ем троши много воде за производњу одеће и тако смањује из дана у дан доступне количине пијаће воде, ем испушта у природу знатну количину отпадних вода и тако загађује реке и трује живи свет у њима.
Овде није крај, јер сву одећу коју износимо или коју пак никад нисмо обукли на крају – бацимо. А то што бацимо не нестаје са лица земље кад га покупе ђубретари, већ заувек остаје отпад, којег је сваким часом све више, а Земља се не повећава. Хајде да рачунамо да од 7 милијарди људи само 1 милијарда купује 1 комад одеће више него што јој је потребно и да тај један комад и баци. То је једна милијарда улудо произведених, транспортованих и затим бачених ствари.
Како да допринесемо да стање буде боље?
1) Купујмо мање одеће
Кад купујемо мање одеће, доводимо до тога да се мање одеће производи и самим тим се све врсте загађења која смо поменули смањују. Наравно, овај процес не иде од данас до сутра, али ако останемо упорни, временом ћемо навићи индустрију да нам не треба толико одеће, јер нам је гомила јефтине одеће коју ћемо потом бацити – прескупа.
2) Купујмо домаће
Као и у свим другим индустријама, кад купујемо домаће мањи су трошкови транспорта, а поред тога и оснажујемо домаћу привреду. Ипак, напомињемо да и српски радници раде у лошем стању, тако да је куповина одеће направљене у Србији само бирање између два зла, јер, како год да окренемо, радници у текстилној индустрији се експлоатишу.
3) Поклањајмо ствари које нам не требају
Ако смо већ купили нешто што нам не одговара или што смо ‘изгустирали’, а и даље може да се носи – нема проблема, не морамо их бацити. Уместо тога, можемо их поклонити својим пријатељима или пак разним хуманитарним удружењима која ће ту одећу проследити онима којима је потребна. На пример, у групи Радост давања можете даровати не само одећу већ и друге непотребне ствари, док у групи Retro to the rescue ваша одећа има цену, али сав новац се донира за заштиту и добробит животиња.
4) Купујмо у радњама половне одеће
Купујући у Second hand радњама, ми продужавамо животни век одеће која још није у стању за бацање. Штавише, гомила ствари у таквим радњама је готово неношена, тако да уједно можете да доприносите очувању животне средине и да уштедите новац.
Смањење загађења није резервисано само за еколошке ентузијасте, јер пратећи неки од наших савета и ти можеш добринети добробити наше планете.
Који савет ти се највише свиђа и одговарало би ти да га примениш у свом животу?
