Кијање, кашљање, малаксалост, вртоглавица, отежано дисање, сузне очи, несвестица, бледило, осећај слабости… – да ли су ово симптоми који и вас муче и отежавају вам нормалне, свакодневне обавезе? Да ли целе јесени морате да страхујете од непријатних ситуација и наведених синдрома које може изазвати тако безазлена ствар као што је полен, амброзија или прашина? Шта се крије иза овога и зашто једна тако безопасна ствар може да направи толику збрку у вашем организму? Овим питањем окупирани су научници широм света, који покушавају да пронађу ефикасно решење овог проблема и омогуће људима који пате од алергијских реакција комфорнији живот.
Алергије и имунски систем
Саставни део организма сваког човека јесте имунски систем, који служи за одбрану организма од нежељених уљеза који могу бити потенцијална опасност за нормално функционисање организма. Наш имунски систем, у метафоричком смислу, чини војска ћелија, која је подељена на различите одреде, односно јединице, скупине ћелија од којих свака јединица има своју посебну функцију. Одговор имунског система на штетну супстанцу долази у облику антитела, који имају улогу у активацији ефекторских ћелија имунског система, које изазивају физиолошки одговор (на пример повишена температура) такав да се заустави размножавање и даље ширење непожељног уљеза. Тај непожељни уљез стручно се назива антиген. Повезаност имунског система и алергија крије се у томе што наше тело препозна безопасан алерген као опасан и покрене целу каскаду реакција, на чијем крају су ефекторске имунске ћелије, беспотребно. Тај антиген који покреће имунски систем код алергија назива се алерген и он јесте свака од познатих супстанци на коју људи могу бити алергични (храна, полен, прашина, амброзија…). Зашто нечији имунски систем одговара бурно на алерген, а нечији не? Објашњење се крије у геному, односно имунитет је добрим делом наследан, па се и афинитет ћелија имунског система према одређеном алергену наслеђује. Сада знате кога треба да кривите за црвенило и неконтролисано кијање.
Амброзија 
Микроскопски приказ полена
Алергија – болест модерног доба
Пре сто година реч алергија није ни постојала. Данас након само једног века од неке врсте алергија процењује се да пати од 10 до 30 посто целе популације. Овај изузетно велики број није никаква случајност, ако се узму у обзир промене које су се у природи издешавале. Развој идустрије условио је пораст чађи, дима, хемикалија, токсина и осталих штетних материја које организам може препознати као алергене. Сеча дрвећа допринела је још већем загађењу вазуха. Поред тога, прехрамбена индустрија на своје тржиште пласира производе који у себи садрже супстанце које такође могу бити алергени. Пре сто година природа је била чистија, а начин живота здравији. За тако кратак временски период све се преокренуло, па је сада здравље више од 50 милиона људи угрожено због немарног понашања и непажње. Ситуација је алармантна, морамо се одоговорније понашати, јер можда баш због наше непажње неком недужном може бити угрожен свакодневни комфор и стандард живота.
Извор: https://www.cnbc.com
Извори:
