Насловна Живи свет Биљке Какао – Горки проблеми слатке Африке

Какао – Горки проблеми слатке Африке

1399
0
Време читања: 3 минута

Када се спомене Африка, прво на шта већина помисли, јесте величанствена природа, неке од животиња чије је природно станиште управо на том тлу, као и на егзотично воће, тропске плаже… Оно што Африка нуди јесте и оно чиме се засладимо кад год пожелимо да се опустимо и поделимо лепе тренутке са неким. 

Мало о какаоу

Какао се добија од биљке по имену какаовац. Зрна биљке какаовац се прво осуше, прже, а затим мељу, како би се добио прах, који се користи у даљој производњи. Веома сличан процес јесте и са производњом кафе. Оно што је заједничко какаоу и кафи јесте горак укус, који се неутралише шећером.

Иако потиче из Америке, временом се доста проширио на већину тропских подручја која веома одговарају овој биљци. Какао најбоље успева у поменутим подручјима, око 70% светске производње добија се у пределу субсахараске Африке.

Неки од највећих светских прозвођача су Обала Слоноваче, са невероватном трећином светске производње, затим Гана, Нигерија, Камерун и Того. Након Африке, већи светски произвођачи су Индонезија, Мексико и Перу.

Како је све већа потражња за овим драгуљем, јављају се и одређени проблеми, који поред суочавања са климатским променама, и те како доприносе да какао буде угрожен. Нажалост, није једини.

Велики произвођачи који морају обезбедити довољне количине какаоа, не бирају средства којима ће свој циљ остварити. Трговци који продају какао великим компанијама, узгајају ову биљку у заштићеним областима Обале Слоноваче, те су површине прашума смањене за више од 80%, што се никада није десило од 1960. године. Такође поменута држава најбрже губи шумске површине (дефорестација – сеча шума која се преображава за другу употребу).

Све додатно отежавају пољопривредници који узгајају какао у пределима који су заштићени, док званичници који би требало да чувају животну средину примају мито, како се вест не би проширила.

Нека од предвиђања јесу да, уколико се настави овакав однос према какаоу, шуме ће у пределу Западне Африке нестати. 

Шта кажу компаније?

Након покушаја да избегну одговор на ово питање, многе организације су вршиле притисак, и на овај начин се избориле за коментар о проблему. Све компаније навеле су да су свесне проблема и да увелико раде на спречавању даљег крчења шума, али и да је узгој какаоа јако захтеван. Да ли ћемо моћи детаљније да се информишемо о тренутној ситуацији у Африци?

С обзиром на то да је приступ плантажама и те како чуван од новинара, управо из разлога да би се онемогућиле информације о свему ономе што се крије и прикрива, биће велики изазов да се на време промене одређени кораци. Иако су компаније истакле свесност о постајању проблема, јавља се чувени термин екоманипулације (greenwashing). Компаније проблем решавају добрим маркетингом, док саме промене у природи остају само на речима. Поред крчења шума, потребно је споменути и рад људи на плантажама где деца преузимају посао, а рад није контролисан. Деца се израбљују чак и данас, те долазимо до простог закључка да се ништа није променило, од свих оних обећања да ће се предузети одређени кораци. Због јако лоших услова у државама Африке, деца су ускраћена и оног основног: образовања и нормалног детињства. 

За детаље о производњи какаоа издвајам неколико импресивних чињеница: 
Какаовац почиње да рађа тек након 4 или 5 година. 
Одрасли какаковац годишње произведе најчешће 6.000 цветова, док је просек плодова по биљци око двадесет.
Потребно је најмање 40 зрелих плодова (1.200 семенки) да би се добио један килограм какао маслаца.
Издвајају се три изузетно цењене сорте какаоа док је најскупља врста Criollo.

Какав је твој утисак о чоколади и какав укус има након читања овог текста? Да ли сада преовладава више онај горак укус с почетка производње? Да ли на крају крајева ико од нас може замислити атмосферу на тим плантажама?

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име