Ако вас занима какве везе имају заштита животне средине и ИСО стандарди, ово је прави текст за вас.
Стандарди имају позитиван утицај на већину аспеката наших живота. Они обезбеђују жељене карактеристике производа и услуга као што су квалитет, позитивно деловање на животну средину, безбедност, поузданост, ефикасност и заменљивост. Ако стандарди не би постојали, то бисмо веома брзо приметили. Сметало би нам што су производи лошег квалитета, нису безбедни или нису компатибилни са опремом коју већ поседујемо. Када производи, системи, машине и уређаји раде добро и безбедно, то је углавном зато што испуњавају захтеве стандарда.
Стандард је документ у коме се дефинишу правила, смернице или карактеристике за активности или њихове резултате (производ или услуга могу бити тај резултат) ради постизања оптималног нивоа уређености у датом контексту. Настају и развијају се као резултат достигнућа у науци и техници, као и на основу искуства добре праксе, у свим областима.
Усаглашеност са стандардима је добровољна, осим ако се на стандард позива уговор између произвођача и купца или технички пропис. Државе могу да усвоје ИСО стандарде као законски обавезне или да се на њих позивају у прописима, а неки стандарди постају и захтев тржишта.
Интернационална организација за стандардизацију (ИСО) је највећа светска организација која се бави развојем и издавањем интернационалних стандарда, упутстава, смерница и приручника у вези са стандардима.
Српски стандарди су стандарди које је донео Институт за стандардизацију Србије (ИСС) као национално тело за стандарде. Српски стандарди и сродни документи означавају се ознаком СРПС, у складу са правилима Института. Израђују се и објављују уз поштовање принципа и правила које су успоставиле међународне и европске организације за стандардизацију. Њих је Институт прихватио у својим интерним правилима, прилагодивши их, с једне стране, могућностима датим у националној регулативи, а са друге стране, искуствима и доброј пракси у области националне стандардизације.
Већина стандарда је уско специјализована за одређени производ, материјал или процес, док су ИСО 9001 и ИСО 14001 генерички стандарди управљања системима. Генерички значи да се исти стандард може применити на било коју активност и на било коју организацију, без обзира на њену делатност, величину и структуру, и то у различитим географским, културним и друштвеним условима.
Примена система управљања заштитом животне средине и серије међународних стандарда ИСО 14000 треба да скрене пажњу целог света на животну средину, подстичући напоре за чистији, сигурнији и здравији свет око нас. Постојање стандарда омогућава организацијама да своје еколошке активности усмере према међународно прихваћеним критеријумима.
Стандарди ИСО 14000 серије не утврђују апсолутне захтеве за еколошке перформансе организације, изузев захтева за стално побољшање и усаглашеност са важећим законима и прописима. Сама организација треба да одлучи и јасно документује свој еколошки обухват, као и које ће стандарде из ове серије применити.
ИСО 14001 дефинише захтеве за систем управљања заштитом животне средине, а ИСО 14004 даје опште смернице за имплементацију тог система. Остали стандарди из ове серије се односе на специфичне делове у оквиру заштите животне средине као на пример: означавање, оцењивање перформанси, анализу животног циклуса, комуникацију и ревизију. Испуњавање захтева из стандарда је потребно документовати како би постојао доказ о поштовању стандарда.
Систем управљања заштитом животне средине који је у складу са ИСО 14001 је управљачки алат који омогућава организацији да:
- идентификује и контролише утицај својих активности, производа и услуга на животну средину;
- побољша однос према животној средини;
- имплементира систематски приступ којим ће постизати циљеве који се односе на заштиту животне средине и обезбеди доказ да је постигла постављене циљеве, а може користити и као алат за постизање интерних и екстерних циљева:
- осигурање менаџменту да је утицај предузећа и његових пословних процеса на животну средину под контролом;
- уверење запосленима, али и екстерним заинтересованим странама да се предузеће одговорно односи према животној средини;
- усклађивање пословања са прописима из области животне средине;
- давање примера другим организацијама, пословним партнерима.
Увођење система менаџмента заштитом животне средине омогућава организацији да решава еколошке проблеме плански и на економичнији начин, дајући приоритет превентивним мерама, али не искључујући ни неопходне мере ремедијације. Увођење таквог система у почетку може изгледати као да захтева превише времена и новца, међутим резултати показују да се дугорочно повећава ефикасност. На тај начин организација побољшава контролу трошкова и смањује еколошки ризик. Искуства показују да се оваква улагања могу повратити већ после 18 месеци.
Сертификат представља писану гаранцију издату од стране независног сертификационог тела, који се издаје након што се ревизијом утврди да је одређени систем, производ или услуга у складу са захтевима наведеним у стандарду. По добијању сертификата периодичне провере служе за одржавање усаглашености и стално побољшање.
Иако је сертификација за ИСО 14001 добровољна, на десетине хиљада организација у свету приступа том процесу јер поседовање сертификата доноси бројне користи. Поред тога, сертификација постаје кључни фактор за побољшање комуникације о еколошким проблемима са јавношћу и државним органима, што смањује обим надзора и смањује премије осигурања.
Свако од нас може дати свој допринос увођењу стандарда тако што ће, као потрошач или корисник услуга, предност давати компанијама које имају сертификат ИСО 14000 или као предузетник, тако што ће своје пословање сертификовати.