Како у сопственој режији да се изборите са једнократном пластиком, које су препреке и изазови који вас чекају на том путу и шта је оно што су већ суочени са овим изазовом закључили, ствари су о којима смо ове недеље имали прилику да се информишемо на коктел дискусији ,,Кажем НЕ једнократној пластици”.
Дискусија је одржана 17. децембра у БГ маркету, а наши домаћини и организатори су били UN women и Миксер, уз подршку партнерских организација Ekostar pak и Future Generations. Дискусију је отворила Маја Лалић (оснивачица и креативна директорка Миксер Фестивала), а потом се на бини појавила Наталија Остојић која се обратила у име агенције Уједињених Нација за родну равноправност и оснаживање жена. Наталија је истакла да се агенција коју представља генерално не бави еколошким проблемима већ превасходно сузбијањем насиља над женама и креирањем политике која ће у сржи имати принципе родне равноправности. Међутим, агенција UN women је 2018. почела да се бави заштитом животне средине, климатским променама, и да проучава у каквом су оне односу са родном равноправношћу. У складу са тим прикључили си су се организовању овог догађаја, из кога је произашао истоимени седмодневни изазов ,,Кажем НЕ пластици” који је трајао од 23 до 30. новембра. У том пројекту учествовало је 30 жена од којих смо четири имали прилике да чујемо у данашњој дискусији, као и угоститељски објекти у Цетињској 15.
У току 7 дана трајања пројекта циљ је био да угоститељски објекти уклоне из понуде једнократну пластику у чему су као алтернатива највећу улогу имале папирне сламчице, које су се пружале гостима искључиво уз захтев, а храбрих 30 дама имале су задатак да сав пластичан отпад сакупе како би се суочиле са количином отпада које просечно домаћинство произведе у току недељу дана и освестиле проблем који долази директно из домова свих нас. Посебну захвалност за учешће у пројекту организаторке су упутиле Кристини Цвијанов, која је учеснице информисала о врстама пластике, односно њиховој подложности рециклажи, као и Миљи Вуковић, која je покренула иницијативу За мање смећа и више среће. Резултати су били одлични с обзиром на то да је већина угоститељских објеката остала при практиковању еколошких мера у пословању, а поруке које су даме извукле из овог изазова свакако су нешто са чиме ће се сусрести свако домаћинство стављено пред овај изазов.
Оно што је представљало највећи проблем у циљу смањења употребе једнократне пластике свим учесницама, јесте начин паковања намирница, односно врста амбалажа које се налазе на рафовима у маркетима. Као алтернативу паковању намирница у пластичне амбалаже, еко-активисткиње Марија Бабић и Катја Јаковљева изнеле су предлог о могућности доношења личних посуда у које би трговци паковали намирнице из маркета. Иако звучи на прву лопту као одличан предлог, и овај вид куповине са собом носи изазове. То нам је појаснила гошћа дискусије, представница компаније Mercator-S, Тамара Договић (технолог квалитета у малопродаји, сектор контроле квалитета), чији посао је да у складу са здравственим прописима и законима омогући да храна задржи свој квалитет и да безбедно буде допремљена на рафове малопродајних објеката. Због неопходности стерилизације амбалажа, доношење личних посуда представљало би велики ризик по саму намирницу као и трговца, те је за сада овај вид решења, како наводи, још увек недоступан, поготово на одељењу меснатих и сухомеснатих производа. Решење које јесте делотворно у смањењу употребе једнократне пластике свакако јесте одговорно ношење платнених торби или цегера, као и мрежица за паковање воћа, истиче Урош Радојевић, експерт за одрживи развој у компанији Delhaize. Он је такође изложио заиста храбар и амбициозан план компаније Delhaize, да до 2025. године из употребе избаци све амбалаже које нису подложне рециклирању или компостирању.
Међутим, да је укинути употребу једнократне пластике могуће, уверила нас је специјална гошћа Ивана Кордић која нам долази из Загреба и доноси узбудљиве вести са острва Зларин у Јадрану. Наиме, 2018. године организација La Revolution Albatros уз подршку целе острвске заједнице покренула је иницијативу ,,За Зларин без пластике”, уз настојање да се на острву такође популаризује компостирање и живот са мање отпада. То је било могуће, како она истиче, због преговора са укупно 12 власника фирми које одржавају привреду острва и наравно захваљујући позитивној реакцији становника. Такође, Кордићева је указала на један нама познат и заступљен проблем на нашим просторима, а то је непоштовање еко-закона којих се нажалост многи не придржавају због чега је отежано направити позитивне промене.
А какав је и које амплитуде проблем који представља отпад после било ког фестивала или журке, нажалост сви знамо. Едуард Калчић, оснивач CupUp компаније, упознао нас је са креативним решењем у виду CupUp чаша које се праве од пластике за вишекратну употребу.
Идеја је осмишљена тако да, уместо коришћења чаша за пиће од једнократне пластике, организатори фестивала (већих догађаја), омогуће посетиоцима коришћење по једне чаше коју носе са собом, а које се по завршетку манифестације враћају фирми која их пере и припрема за наредно коришћење. Едуард као и многи активисти наишао је на велики отпор тржишта при реализовању својих идеја, али истиче да од њих не треба одустајати, а његов успех да утиче на један тако велики проблем свима у просторији је пружио једну шарену дозу оптимизма.
Нас је свакако мотивисало да прихватимо ове изазове, а и да размишљамо о новим које ћемо, надамо се, реализовати уз помоћ свих вас! ☺
А колико се само флаша баци након једне употребе. Колико пластичних кеса. Само зато што је људима тако ЛАКШЕ.