Кечига је риба из породице јесетри (Acipenseridae). Код нас се може наћи у водотоковима Дунава и Велике Мораве. Разликује се од других риба по величини и по издуженом носу, дугачким ресастим брковима, бочним плочицама и дводелној доњој вилици. Уместо крљушти по телу има кошчате плочице. Леђа су јој обично сиво-смеђа или тамно смеђа, стомак жућкасто-бео, а пераја сива. Живи искључиво у рекама и храни се инсектима са дна.
Србија је отворила Поглавље 13 које се односи на рибарство. Ово је сјајна прилика да се регулише промет и дистрибуција рибе, као и контрола квалитета рибљих производа.
WWF је покренуо акцију за одрживо коришћење рибљих фондова у Србији, а нарочито угрожених врста као што је кечига. Популација кечига се драстично смањила услед прекомерног излова и уништавања њиховог станишта. WWF тражи забрану излова кечиге на најмање пет година, како би се обновила популација ове веома угрожене врсте.
Кечига не сме да се лови у периоду ловостаја, од 1. марта до 31. маја, како би се омогућио њен неометани мрест. На жалост, данас се могу наћи по пијацама и ресторанима не дебље од фломастера, а дужина им је испод 40 центиметара што је минимална дозвољена дужина за излов кечиге. Ово само показује колико људи раде мимо закона и упропашћују и истребљују једну јако ретку и драгоцену врсту.
Кечига је буквално једини неизумрли фосил који имамо. Првобитно је изградња хидроелектране „Ђердап“ прекинула мобилност не само кечига, већ и јегуља и моруна, што је поред неконтролисаног излова, проузроковало њихово истребљење. Дакле, проблем мрешћења и изумирања је искључиво, у овом случају, антрополошки фактор.
И остале врсте које спадају у породицу јесетри су веома угрожене. Поред њиховог нелегалног излова, злоупотебљавају се и њихова јајашца (икра) за добро познати специјалитет – кавијар. Ово је живо благо које поседујемо у водотоковима наше земље и морамо се освестити и сачувати га, макар тиме што нећемо куповати и јести млађ и кавијар.
Ово је још једна врста која је на рубу истребљења код нас, и зато морамо да се укључимо пре него што буде касно. Придружите се акцији! Кечига заслужује живот у реци, а не на тањиру!
Више о овоме на:
Живи фосили у опасности
