Тропски циклон је метеоролошка појава која настаје у тропским областима и најчешће се формира изнад океана. Често се користе и називи тропска депресија, тропска олуја и ураган, зависно од стадијума, односно степена развоја и јачине циклона (од 1950. године користи се интернационална скала према разорној моћи). Исто тако, у разним деловима света називају их различитим именима – ураган, оркан, тајфун.
Могу бити пречника 100-500 километара и кретати се брзинама 100-250 километара на сат. На северној хемисфери се јављају између јуна и новембра, а врхунац је у септембру. На јужној хемисфери сезона траје од новембра до априла. У истом океану и региону може се одједном догодити више тропских олуја. Њихово кретање се прати сателитски и помоћу радара.
Иако се глобални годишњи просечан број тропских циклона није померио са 86, током последње 4 деценије, истраживањима је уочено да су климатске промене утицале на локације на којима се ови циклони јављају. Број тропских циклона расте од 1980. године у северном Атлантику и централном Пацифику, а опада у западном Пацифику и на југу Индијског океана.
По речима истраживача који се бави климом Хироукија Мурикамија, ове промене се не могу објаснити само природном променљивошћу. Муриками је користио климатске моделе којима је утврдио да гасови стаклене баште, вулканске ерупције, као и аеросоли које ствара човек, а међу којима је и честично загађење, утичу на место удара циклона.
Занимљиви су примери вулканских ерупција у Мексику 1982. и на Филипинима 1991. које су довеле до хлађења атмосфере северне хемисфере, што је померило активност тропских циклона према југу на неколико година. Загревање океана, које је настављено од 2000. године, довело је до повећане активности тропских циклона на северној хемисфери.
Извор: saylordotorg.github.io
Научници предвиђају смањење просечног годишњег броја тропских циклона са 86 на око 69 пред крај века. Пад се очекује у већини региона, осим у централном Пацифику, укључујући Хаваје, где се очекује пораст активности тропских циклона. Упркос пројектованом паду до 2100. године, многи од ових циклона биће знатно озбиљнији, јер пораст температуре површине океана подстиче интензитет и деструктивност олуја.
Климатске промене су наша стварност. Сведоци смо све чешћих екстремних временских прилика и у нашиј земљи. Од суша и неуобичајено високих температура до локалних олуја невероватно великих количина падавина у јако кратком временском периоду.
Нема сумње да ће се глобално загревање наставити и да ће температура расти. Морамо бити свесни да од нас зависи у којој мери и којом брзином ће се то одвијати. Због тога су последња истраживања веома значајна. Она нам пружају кључне информације које ће нам бити од користи да направимо планове за заштиту живота људи и инфраструктуре.
Извор: https://www.noaa.gov/news/study-climate-change-has-been-influencing-where-tropical-cyclones-rage
