Насловна Живи свет Биљке Kако климатске промене утичу на кафу?

Kако климатске промене утичу на кафу?

998
0
Време читања: 4 минута

Не постоји ништа слично оној првој шољици кафе ујутру. Неколико гутљаја ароматичне магије и одједном сте будни и мотивисани да се ухватите укоштац са својим даном. Без обзира на то да ли уживате у домаћој кафи, нежном лате макијату или жестоком еспресу, ако сте доспели на ову страницу, велике су шансе да сте страствени љубитељ кафе.

Две милијарде шољица кафе попије се широм света сваког дана, а 25 милиона породица се ослања на узгој кафе за живот. Током протеклих 15 година, потрошња овог пића порасла је за 43%, али истраживачи упозоравају на то да је најпопуларнија кафа на свету, арабика (Coffea arabica), угрожена. Иако постоје 124 познате врсте кафе, већина кафе која се узгаја потиче од само две – арабике и робусте. Робуста (Coffea robusta) чини око 30% светске производње кафе и углавном се користи за инстант кафу. Као што јој име говори, то је јака биљка, али њен укус, по мишљењу многих, не може да се упореди са глатким и сложеним укусом арабике. Арабика је та која покреће индустрију и  сачињава већину кафе која се узгаја широм света, али је крхкија и толерише веома мали спектар климатских и других услова животне средине. Посебно је осетљива на промене температуре и падавине.

У 2012. години, истраживање тима из британске Краљевске ботаничке баште, Кју (eнг. Royal Botanic Gardens, Kew) открило је суморну слику дивље кафе у Етиопији, одакле потиче арабика. Урађен је рачунарски модел утицаја промена животне средине на арабику до краја века. Овим моделом се предвиђа да би  број локација на којима расте дивља арабика могао да се смањи за чак 85% до 2080. године. Британски тим сада ради са етиопском владом на проналажењу начина да заштити индустрију кафе. Премештање производње на виши, хладнији ниво земљишта могло би да буде део решења. Нека подручја која тренутно нису погодна за узгој кафе могла би да постану погодна у будућности услед промена климе у хладнијим крајевима.

О дивљој сорти арабике се донедавно није знало много – тек крајем XIX века научници су је класификовали као етиопску биљку, а не као арапску, како је име сугерисало. Сада је познато да дивља арабика расте само у јужној Етиопији, са обе стране долине Рифт и на висоравни Бома у Јужном Судану.

Према резултатима поменутог истраживања, све што представља претњу за аутохтоне, дивље сорте арабике које се узгајају у Етиопији вероватно ће још више утицати на комерцијалне сорте. Животна средина под утицајем климатских промена кључни је фактор, али постоји и други разлог – генетика. Дивље врсте имају много већи генетички диверзитет од комерцијалних јер су отпорније на разне услове животне средине и мање склоне заразама.

Разлози за овај недостатак генетичке разноликости су делимично историјски. Многе плантаже садржале су само поједине сорте, које су затим отпремљиване у различите колоније – једна биљка је однета из амстердамских ботаничких башти у Суринам 1718. године, друга је послата на Мартиник 1720. године, итд. 

Од тада је развијено врло мало нових сорти. За разлику од многих других врста усева, кафа иза себе има врло мало истраживања, судећи по процени Светског института за истраживање кафе.

Кафа је кроз историју узгајана у тропским земљама које нису имале ресурсе да улажу у истраживања. Она има много мање узгајивача у поређењу са биљкама као што су кукуруз, пиринач или пшеница. Богатије земље откупљују кафу, пеку је и пију, али не улажу довољно у њено узгајање. Тек сада светска прехрамбена индустрија увиђа потребу за тим, али постоји велики јаз у знању. На пример, научници доскоро нису имали увид у то да је генетичка база кафе тако мала.

Недостатак разноврсности усева могао би да има катастрофалне последице, на пример, могао би да популације чини подложнијим болестима. Кафа, нажалост, има свог великог непријатеља – рђу кафеног листа (Hemileia vastatrix). Ова гљивица је у потпуности збрисала плантаже кафе на Шри Ланки крајем XIX века, а 2013. године дошло је и до разарајуће епидемије у централној Америци. 

Светски институт за истраживање кафе одлучио је да покрене нови програм узгоја. Идеја је се све добре карактеристике зрна робусте комбинују са арабиком. Робуста је издржљива и рађа много, али има ноторно ужасан укус, па управо ту арабика долази да припомогне. Очигледно, укус кафе је пресудни фактор у сваком програму узгоја. Овај аспект је у прошлости игнорисан, понекад са катастрофалним последицама. Након што је рђа кафеног листа уништила плантаже арабике у Шри Ланки, британска влада је одлучила да узгаја нову врсту кафе – либерику. Узалуд су покушавали да убеде јавност да би то била добра алтернатива. Либерика јесте плодна сорта, али једноставно нема добар укус – многи сматрају да је по укусу слична супи од поврћа.

Већина врста дивље кафе или нема добар укус или даје мале приносе. Ипак, постоје неке врсте које имају потенцијал, али се неће развити преко ноћи – потребно је доста времена да се оформи и глобално прихвати нова арома кафе. 

Све ово директно је повезано са повећањем температуре и измењеним квалитетом земљишта услед климатских промена. Због тога је рад научника, посебно оних у Етиопији, на заштити постојеће аутохтоне дивље арабике од огромног значаја за очување кафе какву знамо и волимо. Сви се надамо да климатске промене неће оставити лош укус у устима потрошача кафе.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име