Настављамо да преносимо текстовe о климатским променама у Србији које је за сајт klima101.rs написао Сретен Филиповић. На сајту klima101.rs можете пратити сва најновија истраживања и вести повезане са климатским променама и решењима за њихово заустављање, као и серију текстова о климатским променама у Србији.
Пољопривреда представља привредну делатност која је неотуђиво везана за климу, па самим тим од ње највише и зависи. Како се клима мења, тако се мењају и њени утицаји на пољопривредну производњу. У претходним недељама писали смо о климатским променама које су се већ десиле, као и о онима које ће тек доћи у нашу земљу, а данас прелиставамо литературу како бисмо сазнали шта то све значи за будућност производње хране у Србији.
klima101.rs нам открива како климатске промене утичу на српску пољопривреду.
Како климатске појаве већ мењају пољопривредну производњу у Србији?
Биљна производња у Србији већ је суочена са бројним изазовима које јој климатске промене приређују. Примера ради, екстремно високе температуре, којих је из године у годину све више, утичу веома стресно на биљке, што се често огледа у смањеном приносу или лошијем квалитету плода. Забележене су и ситуације када су засади изложени веома дугим сушним периодима који се заврше тако што се једномесечне падавине сруче на усеве у року од само пар дана.
Касни, пролећни мраз, као и појава мраза након раног уласка биљака у период вегетације због топлих зима, представљају један од највећих проблема за воћаре у Србији пошто ова појава зна да у потпуности уништи пупољке и знатно умањи плодоношење. Поред тога, изузетно високе температуре током лета у низијским пределима такође неповољно утичу на род. Ове две појаве представљају једне од најтежих последица климатских промена у нашој земљи пошто тешко могу бити ублажени.
Директне штете, нажалост, нису и једини проблеми које климатске промене приређују пољопривредницима. Све чешће се дешава да се сетва или жетва морају одлагати јер екстремне суше или екстремне падавине једноставно не дозвољавају правовремени излазак на њиву.
Још једна битна последица климатских промена, која погађа све пољопривредне усеве у Србији јесте појава нових инвазивних врста корова и штеточина, као и појава нових болести биљака. Захваљујући климатским променама, многим инсектима попут кромпировог мољца, браон и зелене смрдибубе, жилогриза и др. створени су погодни услови за настањивање на нашим просторима.
Утицај на сточарство и аутохтоне сорте и расе
Ако сте помислили да је само биљна производња погођена негативним утицајима, нажалост, морам вас разочарати. Промене климе погађају и сточарство подједнако као и биљну производњу. За сточарство је теже утврдити директне последице, али оно што се засигурно зна јесте да климатски чиниоци попут температуре и влажности ваздуха у значајној мери утичу на здравље и производне особине домаћих животиња. Додатно, ако услед климатских непогода подбаци ратарска производња и домаће животиње ће аутоматски имати мање хране, а појава суша може створити проблеме са напајањем домаћих животиња што се већ и дешавало на Пештерској висоравни.
Део пољопривреде који највише трпи због климатских промена јесте одржива пољопривредна производња, попут органске и интегралне производње. Многе аутохтоне сорте биљака као што су футошки купус или паприка сомборска и аутохтоне расе животиња попут овце цигаје и праменке или свиња мангулица, моравке и ресавке које су адаптиране на климатске услове наших крајева, са променом климе налазе се пред великим изазовима. Губитак генетичких ресурса представља сталну претњу са долазећим променама у клими.
Шта кажу пољопривредници, одакле долазе највеће претње за српску пољопривреду?
На основу научних пројекција о будућим променама климе у Србији направљена је листа рањивости пољопривреде на климатске утицаје, као и листа последица по биљну производњу. Истовремено, спроведена је и анкета међу пољопривредним произвођачима из свих области пољопривреде у којој су учесници упитани да одговоре на питање „Које сте најзначајније климатске промене приметили и како су се оне манифестoвале?“
Одговори пољопривредних произвођача који су у пракси осетили климатске промене усагласили су се са теоријским проценама научника. Најзначајније опасности које нам долазе са будућим променама климе прете нам од суша, високих температура и појаве олујних ветрова и града. Сва три проблема означена су као веома значајна, а њихово решавање, односно покретање мера прилагођавања, ургентно. Најозбиљније последице са којима ће се пољопривредници сусрести јесу смањење приноса и појава нових болести биљака.
Доносе ли климатске промене ишта добро?
У поменутој анкети, пољопривредницима је постављено и питање да ли су уочили и неке позитивне промене које долазе са климатским променама. Неки од одговора били су да раније сазревање плодова може имати позитивног ефекта на приход, јер се раније доспе на тржиште, да су зрна кукуруза и пшенице сувља те да је потребно мање енергије и времена за њихово сушење, да врућине понекад утичу да број штеточина буде мањи, итд.
Међутим, и поред неких повољности које су пољопривредници навели, негативне последице климатских промена показале су се као очигледније. Штете које су настале само услед суша у периоду између 1994. и 2014. године процењене су на 4,6 милијарди долара од чега је губитак само на усевима кукуруза око 2,2 милијарде. Када се на ово придодају штете настале услед других климатских непогода попут поплава или града, али и штете у осталим пољопривредним секторима као што су воћарство, сточарство и виноградарство схватамо да се кораци морају предузимати.
Може ли се пољопривреда у Србији прилагодити климатским променама?
Одговор на ово питање не може бити једноставно „Да“ или „Не“, лично бих на њега одговорио констатацијом – Пољопривреда у Србији МОРА се прилагодити климатским променама.
Мере адаптације, односно прилагођавања пољопривредне производње на климатске промене морају се спроводити систематски узимајући у обзир све претње које долазе, као и све угрожене пољопривредне секторе.
Изградња вишенаменских акумулација воде и система за наводњавање помоћи ће пољопривредним произвођачима да се лакше носе са сушним периодима. Агротехничке мере попут плодореда, конзервацијске обраде земљишта или коришћења органског малча умањиће губитке воде из земљишта. Противградне мреже заштитиће усеве од града, али и од превисоких температура које ће у будућности постати све учесталије. Техничка решења, попут ових, постоје за све гране пољопривреде, али се пре свега мора радити на едукацији пољопривредника и стварању услова за њихово увођење.
Још једна од изузетно битних ставки за прилагођавање климатским променама мора бити и селекција, односно избор нових врста и сорти које су оптималне за успевање у новонасталим климатским условима.