Код највећег броја живих врста, током оплодње (фертилизације) одређује се и пол плода. Међутим, то није случај код корњача (као и код крокодила и алигатора). Како постоји много врста корњача, постоје и одређене варијације у изгледу периода од оплодње, па све док се млади не излегну из јаја, па ће овде бити дат уопштен опис који одговара већини.
Неколико недеља након оплодње, женке корњаче копају рупу у земљи или песку и полажу јаја у њу. Рупа се прави на што сигурнијем месту како би се јаја заштитила од предатора (ракуна, којота, лисица) и затрпава се земљом, песком или биљним остацима. Џиновска кожаста корњача (Dermochelys coriacea) је једна од врста корњача која своја јаја полаже само на месту где се она родила.
Извор: Wikipedia (Leatherback sea turtle)
Од спољне температуре зависи ког пола ће бити младунци. Уколико су јаја на температури испод 27,7 °C, из јаја ће се излећи мушке корњаче. Уколико су јаја на температури изнад 31 °C, излећи ће се женске корњаче. Међутим, уколико је температура спољне средине између ове две, из јаја ће се излећи и мушке и женске корњаче.
Како то климатске промене утичу на пол корњача? Прво да кажемо нешто мало о клими и климатским променама. Клима је средња вредност атмосферских услова који владају у једном подручју током дужег низа година. Већ неко време се дешавају одређене климатске промене, где се посебно истиче пораст просечне температуре, како на земљи, тако и у океанима. До повећања просечне температуре највише долази због повећане концентрације гасова стаклене баште који онемогућују ослобађање вишка топлотне енергије, а који су настали као резултат људског деловања (нпр. сагоревање фосилних горива). Сигурно сте испратили у медијима како се за последњих неколико година, па чак и последњу деценију прича како су најтоплије икада, а 2020. година је проглашена за најтоплију чиме је победила некадашњу 2016. годину (Извор: NASA).
Као што је већ поменуто, уколико је спољна температура виша, из јаја корњача ће се излећи више женки или само женке. Управо је овај феномен доминантан на глобалном нивоу. Пораст броја женских корњача је забележен на различитим стаништима, међу којима је и Велики корални гребен који представља највеће станиште различитих врста морских корњача. Подаци из једног истраживања сугеришу да на северном делу Великог коралног гребена (где је виша просечна температура) живи 86,8% одраслих морских корњача, 99,8% субадултних (скоро одраслих) и 99,1% јувенилних (младих) јединки у односу на јужни део где женке морских корњача чине око 65% до 69% популације (Jensen et al., 2018). Докле год постоји неки број мушких представника, одређена врста може бити више или мање угрожена. Међутим, унутар те врсте се тада смањује генетичка варијабилност нових младих јединки, што може да представља проблем, јер како све деле одређени проценат генетичког материјала, ако се деси нека промена у спољној средини на које оне нису отпорне, може да дође до знатног смањења бројности врсте или чак њеног изумирања.
Међутим, иако је на глобалном нивоу забележен тренд већег броја женских корњача, сасвим супротна ситуација се дешава у нашем комшилуку, Голем граду у Северној Македонији. На овом подручују живи Херманова корњача (Testudo hermanni) која представља Медитеранску врсту корњаче средње величине. Истраживачи (Bonnet et al., 2016) који су посматрали ово подручје кажу да су мужјаци који траже женку за парање у ситуацији као да траже иглу у пласту сена, због све мањег броја женки на овом подручју. Ово истраживање је засновано на вишегодишњим опсервацијама и даје податке о начину живота ових корњача, а поготову о понашању мужјака. У недостатку женске популације, већина мужјака је почела да испољава хомосексуално понашање, али код мањег броја мужјака уочени су и знаци скелетофилије (сексуални ритуали са скелетима других корњача) и петрофилије (сексуални ритуали са камењем или стенама). Женке су у великој мери неактивне и на неки начин беже и склањају се од мужјака који донекле испољавају агресивно понашање. Чак је забележено да су се поједине бацале са литице овог острва како би побегле од мужјака.
Иако се најчешће о климатским променама прича у контексту температурних промена, топљењу ледника, све чешћим пожарима, видимо да оне имају ефекат и на структуру једне популације као што су корњаче. Диспропорционалност у броју мушких и женских јединки једне популације води појави, донекле, необичних понашања која нису карактеристична за ту популацију, а потенцијално може да води и изумирању те популације. Шта ће се даље дешавати са овим врстама корњача, остаје да видимо…
Литература:
Bonnet, X., Golubović, A., Arsovski, D., Đorđević, S., Ballouard, J.-M., Sterijovski, B., Ajtić, R., Barbraud, C., & Tomović, L. (2016). A prison effect in a wild population: a scarcity of females induces homosexual behaviors in males. Behavioral Ecology, 27(4), 1206–1215. https://doi.org/10.1093/beheco/arw023
Jensen, M. P., Allen, C. D., Eguchi, T., Bell, I. P., LaCasella, E. L., Hilton, W. A., Hof, C. A. M., & Dutton, P. H. (2018). Environmental Warming and Feminization of One of the Largest Sea Turtle Populations in the World. Current Biology, 28(1), 154-159.e4. https://doi.org/10.1016/j.cub.2017.11.057
