Насловна Живи свет Животиње Кљунар против научника

Кљунар против научника

5034
0
Време читања: 4 минута

Да ли се сећате цртаног јунака по имену Паја Кљунар? Кућни љубимац и тајни агент у борби против злог научника. 

А да ли вам је можда познато која животиња је била инспирација за настајање овог симпатичног јунака? 

У питању је Ornithorhynchus anatinus – сисар из реда Monotremata познатији као кљунар или платипус. Ова врста је једини савремени представник породице кљунара. Карактеристика рода је присуство само једног отвора у виду клоаке у коју се спајају канали за излучивање и репродукцију. Ова особина није својствена за сисаре код којих се разликује анални, уринарни и полни отвор. 

Извор: britannica.com

Реп сличан дабру, кљун налик пачијем и ноге као код видре збуниле су многе научнике када су се први пут сусрели са кљунаром. Пљоснати реп прекривен је густим браон крзном и служи за складиштење резервних материја. Кљун, за разлику од птичијег, има сензитивну улогу и помоћу њега платипус налази плен. Своју храну (ракове, шкољке, пужеве) складишти у „кесе“ иза кљуна, а једе их након што изађе на обалу. Кљун је прекривен кожом. Уста се налазе са доње, а ноздрве са горње стране кљуна, док су очи и уши смештене иза кљуна у жљебовима који се затварају при роњењу. Занимљиво је да платипус има способност електрорецепције – локација плена детекцијом електричних поља које животиња ствара при покрету. Кад су сисари у питању, ова особина се може срести само код неких делфина. Дакле, кљунар када рони држи затворене очи, уши и ноздрве а ослања се само на осетљиви кљун и електрорецепцију.

Извор: www.aljazeera.com

Пловне кожице међу прстима чине ову симпатичну животињу одличним пливачем који може да рони до 30 секунди. На задњим ногама мужјаци имају рожнате оструге са шупљином кроз коју пролази отров из бедрених жлезда, сличан змијском. Ове „бодље“ кљунари највероватније користе у међусобним борбама за женком. Није примећено да остругама хватају плен. Отров може да убије животињу величине пса док код човека изазива јаке дугорочне болове. Оструге код женки су закржљале, не луче отров и често отпадају након годину дана живота.

Тело кљунара је прекривено густом смеђом длаком која је масна и непропустљива за воду. Сложена је у два слоја. Горњи слој длака задржава ваздух и помаже при очувању телесне температуре која износи свега 32 °С. Дуго се сматрално да су кљунари хладнокрвне животиње међутим, ово се испоставило као заблуда.

Извор: res.cloudinary.com

Платипус највећи део свог живота проводи у води, док на обали прави дубоке канале који се на крајевима проширују у гнезда за будућа јаја. Овај сисар се размножава овипарно што значи да женка леже јаја која греје око 10 дана, а након излегања младунце храни млеком. Женка нема брадавице већ су млечне жлезде смештене око прстију, млеко се слива низ длаку одакле га младунци лижу. Полну зрелост достижу тек са две године, а мужјаци не учествују у њиховом одгајању. Кљунари живе самачким животом, осим за време сезоне парења.

Године 2004. откривено је да женке имају десет X, а мужјаци 5 X и 5 Y полних хромозома. Већина сисара има по два полна хромозома те је ово још једна занимљива и збуњујућа особина.

Кљунари насељавају мање потоке и реке у Танзанији и источном делу Аустралије. У заточеништву могу да живе и до 17 година, а природни непријатељи су им змије, јастребови, сове и орлови.

Фосилни остаци указују на изузетно велику старост групе. Првобитно је сматрано да су се прво развили торбари и плацентални сисари, а након тога од торбара и кљунари. Међутим, фосилни остаци и молекуларна истраживања су показала да су кљунари ипак раније пронашли свој развојни пут и то пре око 48 милиона година.

Сада делује потпуно јасно откуд кљунар као цртани лик, и то баш како се бори са научником, јер ова животиња и те како задаје муке биолозима и ван цртаћа. 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име