1932. године близу места Кловис у Мексику, откривени су необични камени алати који изгледају као врхови копља. Сличне алатке су касније откривене у налазиштима широм Северне Америке, а народ који их је користио је добио назив Кловиси. Археолошка датирања указују да су Кловиси живели у периоду од 13 400 до 12 800 година пре нове ере, што је кратак период и основно питање јесте шта је довело до њиховог брзог изумирања.
Камени врхови углавном имају облик листа са затупљеним врхом, али облици могу варирати у дужини и присуству назубљеног обода. Заправо је потребна велика вештина како би се направиле овакве структуре, поготово током усецања површинских жљебова.
Штавише, камени вршкови су били прављени од квалитетног материјала са пуно силиката, кварца и опсидијана (стакласта вулканска стена црне, сиве или чак зелене и жуте боје која се често користила у праисторији). Удаљеност између налазишта ових материјала и готових алатки је некада била и стотине километара. Управо чињенице да су ови вршкови изграђени од тако лепих материјала и да су преношени на велике удаљености наводи научнике на мишљење да су имали неку симболичну вредност, али за сада није познато какву. Истраживања указују да су се бар неки примерци користили у лову највероватније као врхови копља. Међутим, верује се да су се користили и као ножеви и за друге намене.
Од када су откривени сматрало се:
- да су Кловиси први људи који су населили Америку
- да су одговорни за масовно изумирање мегафауне (велики број различитих врста крупних животиња као што су мамути, слонови, вунасти носорози, џиновски лењивци, џиновски јелени и др).
У прилог томе говоре подаци о веома брзом изумирању чак 35 родова животиња у приближно време када су се Кловиси појавили. Зато је овај народ и најпознатији као екстремни ловци. Међутим, за сада постоји само 15 налазишта у којима су присутни јасни докази о интензивном лову мамута, мастодонта, камила, коња, али и лову зечева, медведа, птица, свиња, даброва… свих животиња које су биле доступне при оскудици мегафауне.
Постоје многе недоумице о животу Кловиса будући да нису пронађене њихове сталне постојбине. Сва налазишта су места убијања животиња или места где су скривали алатке. За сад је откривено само једно место где је сахрањено новорођенче заједно са 100 вршкова – Анзик.
И само одједном, дошао је крај. И дан данас главни одговор јесте изумирање мегафауне услед чега су искусни ловци остали без основног извора хране. Научници су и даље подељени по питању узрока изумирања мегафауне. Првобитна теорија је била да су сами Кловиси претераним ловом довели до изумирања тако великог броја животиња. У новије време ипак је већа пристрасност ка теоријама о климатским променама или паду метеора. Најновија теорија говори о паду матеора на територији данашње Канаде током раног Дријаса. Рани Дријас је кратак период (13 000-11 700 година п.н.е) који је уследио након последњег глацијалног максимума, дакле на самом крају последњег леденог доба. Ово је период загревања када почиње повлачење леденог покривача и када почињу миграције људи и доместификација биљака и животиња. Поред тога што долази до значајног отопљавања, претпоставка је и да је метеорски удар допринео климатским променама. Као разлог за одсуство кратера наводи се да је метеор највероватније пао на ледени покривач. Последица удара су били интензивни шумски пожари који су изазвали брзо топљење леда, услед чега је дошло до повећања нивоа мора и успоравања тока топле Голфске струје и последично хиљадугодишњег хлађења целог континента. Главни доказ за ову хипотезу јесу црни слојеви земље (black mats) присутни широм Северне Америке који су богати органским остацима и датирају управо из периода раног Дријаса. Они садрже и елементе који се иначе налазе у метеорима или настају при високом притиску и температури. Пронађене су и кости са поцрнелим шупљинама. Ипак и ова теорија има бројне мане: црни слојеви су могли настати једноставним распадањем биљног материјала у мочварама, а елементи са метеора до нас доспевају свакодневно као део космичке прашине. За поцрнеле кости се испоставило да су много старије.
Извор: micahhanks.com
Шта се заправо догодило? Имамо климатске промене, изумирање мегафауне и миграцију људи. Могуће је да је све утицало једно на друго. Људи су мигрирали и пре Кловиса. У случају Северне Америке за сада подаци указују на пре 15 000 година и ови народи спадају у пре-кловиску културу. Што се Аустралије тиче, људи су мигрирали још пре 50 000 година. Ипак је на готово свим континентима дошло до истовременог масовног изумирања мегафауне.
За сада као одговор се узима комбинован модел: услед климатских промена на крају леденог доба, које су и саме довољно стресне, долазак људи, а поготово појава екстремних ловаца је само убрзало целу ствар.
Ова прича је за мене важна као пример да су људи одувек грешили, да мењамо, а некад и уништавамо свет око себе већ дуго током наше историје. Иако често ненамерно, ми смо криви за многе катастрофалне догађаје. Можда не можемо да кажемо „Кловиси су криви“, али данас свакако можемо рећи да ми сами јесмо криви за оно што се око нас дешава. Ми, као модерни и учени људи са много више знања од Кловиса, а опет истим путем идемо.
super 🙂