Када сам била дете стрина ми је исплела малу торбицу од пластичних кеса. Никада је нисам носила, јер нико није носио ништа слично. Била сам повучено дете и нисам хтела да се истичем. Ипак никада нисам престала да се питам зашто је плела ствари од кеса. Деценију касније појавио се неко ко је спреман да их носи са поносом и ко зна разлог зашто.
Ово је прича о једној баки и њена два неустрашива пратиоца која почиње још на зачетку двехиљадитих. Бака Рада Тодоровић је радила на позицији шефа трговачке мреже у конфекцији „Црвена звезда“ и након пензионисања је одлучила да настави породичну традицију. Њена мајка, Милица, је плела разноврсне предмете од пластичних кеса и овај занат пренела и на своју ћерку. Међутим, бака Рада је почела да плете тек када је схватила штетност пластичних кеса по животну средину. Сама је смишљала разноврсне предмете с циљем да спречи бацање употребљених кеса.
Значај оваквог подухвата увидели су Милош (бака Радин унук) и Маријана, студенти антропологије и економије. Они указују да су ту само да би производ прилагодили тржишту и проширили свест о штетном дејству једнократне употребе пластичних кеса. Само!
Званично су почели са радом крајем априла 2018. године. Из информација у медијима могу слободно рећи да њихова пословна идеја заиста привлачи пажњу. О њима већ постоји више репортажа, а своје производе су представљали на фестивалима као што су Green fest, BegeVege и rEKOnstrukcija. Такође су успели и да остваре контакт са институцијама као што је Привредна комора Србије, са којима тек очекују интензивнију сарадњу.
Нас је занимало како прикупљају кесе и да ли грађани могу да им доставе своје употребљене кесе.
Наш покрет се труди да од сваког ко нам понуди кесе прихватимо изазов и направимо производ. Међутим, како већина домаћинстава има велику кесу са кесама, ми већ сада имамо залихе. Да би били у могућности да организујемо акције прикупљања кеса морамо се прво проширити на тржишту и повећати своје продајне капацитете.
Ако би се направила једна локална, на пример београдска, акција прикупљања кеса и у замену спустила цена нашег производа, добили би могућност да се потенцијалне претње по околину задрже и поново употребе. Такође, могло би да се запосли старије становништво или популација којој је потреба одређена врста социјалне инклузије. Овом акцијом допринели би побољшању положаја старијих и социјално угрожених, као и повећању еколошке свести грађана. Старији суграђани који се окупљају у својим клубовима и домовима пензионера могли би да плету ранчеве, уз нашу подршку, а за то да добијају одређену врсту накнаде и са тако оствареним приходима да допринесу побољшању услова у клубу или личном буџету.
Маријана и Милош истичу своју жељу да поред еколошког њихов покрет оствари и социјални утицај.
Након прикупљања кеса следи њихово прилагођавање у форму клупка које се користи за плетење (слика доле десно). Притом треба имати на уму да је сваки производ уникат који се због природе материјала не може поновити.
Први производ који су Милош и Маријана осмислили био је плетени ранац који могу користити и млади и старији. Ранчић је одлична алтернатива цегерима, па се може користити приликом куповине. С друге стране је модеран и привлачан младима који га могу носити у различитим приликама и уклапати уз разноврсне одевне комбинације. У духу новогодишњих празника организовали смо наградну игру „Употреби поново“, а победници су као поклон добили управо KNIToMANIA плетене ранчиће (слика лево).
За мањи ранчић се потроши око 50 кеса, а за већи до 100, при чему је за плетење само једног ранца потребно три дана.
Применом исте технике KNIToMANIA производи и привеске за кључеве. Овај подухват развио се са циљем да се уз помоћ ситнијих предмета, али у већој количини, допре до што већег броја људи и да се на тај начин подстакне популација да размишља о овом проблему.
У току празника, доступни су били и украси за јелку раличитих облика и боја.
Поред уникатних ранчева, новогодишњих украса и привезака пластичне кесе дају могућност израде великог броја корисних производа. Управо зато KNIToMANIA тим има неколико идеја за проширење асортимана производа (на пример простирке за плажу и чинијице за свакакве ситнице по кући). Ипак, наш трио истиче да је за сада основни циљ подизање свести у друштву.
Маркетинг продаје производе и људи просто упијају те шаблоне, тако да нису у стању да виде реално стање ствари. На пример, цегери јесу један вид замене за кесе и данас су у маркетиншком фокусу, али свака производња мора да има негативну реакцију, те и цегер није скроз еколошки производ, али људи то не желе да примете.
А ми се у потпуности слажемо!
Такође сматрамо да је важно истаћи данашњу потребу друштва за лепим стварима и чест сукоб који сви ми водимо са собом: лепо или корисно. Тим је поделио са нама чињеницу да су имали примедбе у вези са бојом или дизајном који се потенцијалним купцима нису свидели и да они теже да превазиђу тај модни јаз. Сматрају да ће њихови напори касније можда омогућити и другим производима од рециклираних материјала да се пробију у „свету моде“.
Из KNIToMANIA наводе да највише продаје остварују преко Instagram платформе, а потом управо на фестивалима и базарима. Уколико сте у прилици посетите их. Ви сами морате донети одлуку ЛЕПО или КОРИСНО. На крају крајева све је у очима посматрача, зар не?
P. S. Верујем да ће многе занимати цене производа. Тим је био довољно љубазан да нам да пар хинтова: ранчеви у зависности од величине коштају до 1100 рсд, корпице до 300 и привесци 200 рсд 🙂