Као и свака генерација која јој је претходила, тако је и ова наша, миленијална, често наилазила на осуде и критике старијих поколења. Често о миленијалцима можете чути да су неосновано пуни себе, да сматрају да заслужују трофеј за сваку ситницу коју ураде, да желе специјалне привилегије, али и многе друге стереотипе…
Постоји, ипак, и много добрих ствари које красе миленијалце. Особина које нису одликовале ни једну другу генерацију која им је претходила.
Једна од њих јесте и свест о својој околини и брду еколошких проблема са којима се она сусреће. Брига о животној средини доживљава експанзију управо са миленијалним нараштајем.
Десило се тако да је захваљујући инсистирању младих људи на чистијој животној средини, околини са мање пластичног отпада у једном од највећих градова Европе скоро изумрли „занат“ полако почео да оживљава… Млекаџије поново возе лондонским улицама!
Кућна достава млека, представљала је традиционални посао млекаџија широм света. Достављач би свако јутро доносио стаклене флаше пуне свежег млека испред кућног прага и мењао их са празним флашама како би се оне, након чишћења, могле поново употребити у исту сврху.
Захваљујући технологији производње боца од пластике и њихове релативно ниске цене, као и експанзији супермаркета у већим срединама, многе породице полако су са овог традиционалног начина добављања млека прешли на обичну куповину у пластичној амбалажи. На крају крајева, набавка млека у продавници јефтинија је од снабдевања путем млекаџија јер тако није било потребно плаћати за услуге доставе.
На овај начин, млекаџијство као посао полако је почело да нестаје из већих средина.
Међутим, почевши од 2017. и наставком у 2018. години овај тренд добио је неочекивани обрт. Према речима представника лондонске компаније за производњу млека ‘milk&more’ млађи купци спремни су да плате већу цену како би се препознатљива стаклена амбалажа вратила на њихове кућне прагове. Чини се да су млади становници Лондона, препознали проблеме које ствара гомилање пластичног отпада.
Према њиховом извештају око 90% нових муштерија, углавном младих људи (нешто више од 2500 у последњих месец дана) преферира доставу у стакленим флашама.
Можда то, за један град попут Лондона, и не делује као значајна цифра, али свакако даје увид у то да се еколошка свест врло брзо развија у младим становницима највећих средина. Уосталом, воља грађана да се мењају коначно ствара услове за доношење „зелених“ закона о којима се толико дуго прича, попут потпуне забране пластичне амбалаже.
Млеко тако може бити само прва прецртана ставка на листи. Врло брзо могу уследити и сокови и минералне воде, као и други производи, све док пластични амбалажни отпад полако не постане само део ружне историје загађења.
За крај, волео бих да поставим питање. Да ли бисте и ви у вашем месту, уместо куповине пластике, желели да зачујете сирену млекаџијског камиона и на прагу затекнете млеко у стакленој флаши?
Оригиналну вест о повратку млекаџије у Лондон, можете прочитати овде.
А чија је кривица све више пластичног отпада? Можда управо тих генерација којима је јефтина пластика омогућавана деценијама, а врхунац доживљава управо с миленијалцима. Као, решимо један проблем, а изазовемо 10 још већих.
Бејби бумери су за све криви, они су нас научили да пијемо из флаше… ми смо златна генерација 🙂