Ко је заправо кромпирова златица? Само једна од највећих штеточина у пределима у којима се узгаја кромпир, инсект је из фамилије златица (Chrysomelidae), чија величина достиже до 1 cm. Овај тврдокрилац, жуте до наранџасте боје са црним пругама нам долази са падина Стеновитих планина из Северне Америке, а код нас изазива енормне губитке на садницама кромпира који јој је примарни домаћин, док су секундарни домаћини парадајз, плави патлиџан и дуван.
Где то најчешће кромпирова златица борави и у којим стадијумима овај инсект прави највећу штету?
Што се тиче самих стадијума, сви стадијуми (имаго, ларва, лутка) су ти који доприносе уништавању листа кромира. Кромпирова златица има до 3 генерације годишње.
Имаго презимљава у земљишту, а када се у пролеће подигне температура, имаго излази из земљишта и почиње да се храни младом биљком, а убрзо потом женка полаже јаја на наличје у групицама, након чега ларве излазе и хране се листовима. Након четвртог стадијума кромпирова златица се спушта у земљу и јавља се крилати имаго који даје нову генерацију.
Деценијама људи покушавају да се изборе са овом штеточином и зато постоји мноштво, како природних, тако и хемијских препарата који улазе у борбу против овог непријатеља. С тим да неки од њих имају више, а неки мање успешан резултат.
Ево неколико најчешћих начина заштите од кромпирове златице, као и сам резултат и напомена шта све може да изазове кромпирова златица уколико није уклоњена са кромпира:
Најбоље резултате можемо да видимо уколико се третирање деси у прва два стадијума формирања ларви, када је и сам инсект најосетљивији. Различити пестициди, на бази неоникотиноида (претежно у затвореним пластеницима или стакленим баштама) или разни ,,проинсектициди” су одлично решење за третирање ранијих стадијума, док се за трећи или четврти стадијум користе најчешће препарати чије су активне супстанце нпр. имидаклоприд (има утицај на централни нервни систем инсекта) или тиаклоприд (из групе неоникотиноида) – омета надражаје у централном нервном систему.
Што се тиче природних начина за сузбијање кромпирове златице, то могу бити неки од следећих: поштовање плодореда (да се кромпир не гаји на истом месту 4-5 година), скупљање кромпирове златице са листова у флашу (није дугорочно решење, поступак се понавља), употреба труле луковине црвеног лука има иритирајући мирис за златицу, а може се употребити и раствор пепела, као и малчирање копривом. Интересантан начин за контролу је такође и пуштање ћурки и морки међу усеве, које уништавају инсекте.
Кромпирова златица не уништава нужно само надземне делове биљке. Иако јој је то примарно место за исхрану, могуће је да овај инсект почне да уништава и оне подземне делове кромпира (кртоле) у недостатку надземних делова, што се дешава уколико су надземни делови уништени претходно, на пример од стране пламењаче (Phytophtora infestans).
Уколико се не реагује на време, кромпирова златица може изазвати озбиљну штету, јер у току развоја, ларва може да поједе и до 30 cm2, а одрасла јединка и до 120 cm2 лисне масе.
Како би из наших башта стигло што више здравог и правог кромпира, парадајза и патлиџана, веома је важно да наше саднице чувамо од кромпирове златице.
