Крпељи – недужни кривци

Пролеће је доба године коме се сви радујемо. Оно са собом доноси лепше време, богатију природу, а самим тим и ми смо расположенији да проводимо више времена у дугим шетњама, уживајући у олисталом дрвећу и озеленелој трави. Међутим, постоје бића, нама не баш омиљена, која су такође чекала ово бујање и оживљавање природе после хладних зимских месеци – реч је о крпељима.

Ко су крпељи?

Крпељи су животиње величине 1-2 мм из реда Ixodida, који припада зглавкарима (Arthropoda), најбројнијој групи бескичмењака. Спадају међу најстарије животиње на планети, чији су фосилни остаци стари 400 милиона година. Углавном се настањују на врховима трава или опалом лишћу, где су причвршћени својим специјализованим усним апаратом и вребају извор хране – животињу или човека који ће туда проћи, на коју ће имати прилику да се закаче и наставе живот хранећи се његовом крвљу. Крпељи могу бити преносиоци векторских болести, што их чини непожељнима.

Шта су векторске болести?

Векторске болести изазивају различите бактерије, вируси, паразити или рикеције (имају карактеристике и бактерија и вируса), које ће се најпре настанити у вектору. Вектори могу бити комарац, крпељ, или неки други инсект, где ће паразит провести период спољашње инкубације (време потребно да вектор постане заразан). Потом ће, посредством вектора, заразити човека или животињу. Векторске болести имају сезонски карактер, јер зависе од периода у коме су преносиоци активни, а на нашим просторима је то период од пролећа до јесени. Неке векторске болести могу имати ендемски карактер, што подразумева да се јављају на одређеном подручју.

Више информација о крпељском менингоенцефалитису, пироплазмози и другим болестима које преносе крпељи можете прочитати овде.

Иако нам овако мале животиње задају велике проблеме, не можемо и не смемо да их уништимо, јер сва бића на планети, ма колико ситна била, имају своју улогу. 

Зашто су крпељи корисни?

Пре свега, крпељи се налазе у ланцу исхране. Њима се хране водоземци, гмизавци, али и птице и опосуми. Тако добијају још једну улогу, крпељи су индикатори екосистема помоћу којих се може пратити број јединки различитих врста у екосистему, као и њихова угроженост. На пример: крпељи се настањују на кожи мишева који су главна храна змијама, на тај начин змије значајно смањују број крпеља. Уколико се бројност крпеља повећа, то је знак да је број змија умањен, што указује на поремећаје у екосистему. Оно што нама и животињама представља велики проблем када су крпељи у питању јесу болести које они преносе. Заражена животиња ће угинути након уједа крпеља уколико није довољно јака да се избори са болешћу, на тај начин крпељи одржавају бројност једне популације, односно спречавају њено пренамножавање. Крпељи доприносе разноврсности живог света на Земљи, те би њихово истребљење било подједнако штетно као изумирање било које друге врсте.

Не смемо довести у питање опстанак једне врсте само зато што нам се не допада њена улога у природи. Једино што можемо је да се прилагодимо. Ако у потпуности желимо да избегнемо контакт са крпељима, најбоље би било да не посећујемо њихова станишта, али ко може да одоли боравку у природи? Зато је пожељно да након излета прегледамо своју и кожу својих кућних љубимаца. Ако схватимо да смо ипак „зарадили” ову животињицу, неопходно је да се што пре обратимо лекару (или ветеринару ако је пас у питању), како би је отклонио. Никако не треба то сами да чинимо натапајући место убода алкохолом или уљем. На срећу, нису сви крпељи заражени неком од поменутих болести, те врло често њихов ујед и отклањање пролазе без компликација.