Она је суперхерој међу веверицама, огрнута плаштом, она лети и готово је нечујна, она је летећа веверица. На неки начин је врло кул, морам признати.
Летеће веверице спадају у класу сисара, ред глодара и фамилију Sciuridae. Припадају племену Pteromyini и постоји више од 50 врста ових веверица. Насељавају листопадно-четинарске шуме северних области од Балтичког мора, преко руских тајги до Тихог океана.
Ове веверице заправо не лете, већ клизе ваздухом и то захваљујући довољно лабавој кожи подупртој мишићима што чини крзнену мембрану разапету између предњих и задњих удова.
Постоји податак да гигантска летећа веверица Petaurista у лету може достићи раздаљину и до 450 метара.
Имају крупне очи, а тело им је витко, са дугим задњим ногама и раскошним репом.
Живе у шупљинама дрвећа, пукотинама стена, а неке праве гнезда високо у дрвећу. Углавном не напуштају гнезда, али неке врсте силазе на земљу у потрази за храном или закопавају орахе. Омнивори су и хране се семењем, гљивама, лишајевима, поленом, инсектима, змијама, мањим птицама, другим глодарима и пауковима.
Када одлуче да полете, рашире своје удове, упрегну мембране и упуте се ка циљу, а слећу нечујно на све четири ноге.
Активне су ноћу и тада су сакривене од предатора, а крупне очи им омогућавају да виде у мраку.
Неке од врста не хибернирају, већ се шћућуре у свом гнезду и ту читаве групе заједно проводе одређено време.
Није их лако видети, чак и научници имају потешкоће да их идентификују, управо због њиховог ноћног начина живота. Једна од врста из Индије је сматрана несталом у двадесетом веку и поново је пронађена након шездесет година, да би опет нестала за наредних двадесет година.
Али ни ове врсте нису изузетак када је у питању уништавање станишта од стране човека. Крчење шума је велики узрочник нестанка места за гнежђење. Научници се надају да ће ове врсте спас наћи у азијским шумама, захваљујући којима су преживеле током глацијалних периода.
Дакле, није ни чудо што су људи широм света опчињени летећим веверицама, а још један од разлога је то што флуоресцирају (светле) у мраку, највероватније да би избегле предаторе или је то њихов начин комуникације.
Разноврсност живог света је предивно запањујућа, а ми смо само једна од ставки на дневном реду, нисмо сами. 🙂