Медицински отпад у Србији

Отпад представљају предмети и материјали који нису за даљу употребу. Брига о отпаду је један веома битан аспект у заштити животне средине.

У Србији је неадекватна брига о отпаду велики проблем, иако је управљање отпадом регулисано вишеструким правилницима.

Медицински отпад је врста отпада која настаје у објектима у којима се врши здравствена заштита људи и животиња. Може бити опасни (загађен телесним течностима, инфективан, оштри предмети, хемијски отпад итд) и неопасни (сличан комуналном отпаду). Чак 70 – 90% медицинског отпада спада у неопасни (комунални) отпад!

Фармацетуски отпад су лекови и лековита средства (и њихова амбалажа).

Инфективни отпад:

• Микробиолошки прибор
• Ткива и органи
• Телесне течности (крв, пљувачка, урин)
• Сви предмети умрљани телесним течностима (маске, игле и сл)

Разврставање

Као што многи знају, врсте отпада имају своје карактеристичне боје. Хладне боје (црна, зелена, плава) припадају неопасним врстама отпада – комунални отпад, отпад који се рециклира итд. Топле боје се користе за означавање опасног отпада – инфективни отпад је жуте боје, што се често среће.

Црна и жута су боје кеса за отпад које се најчешће срећу. Црна служи комуналном отпаду, а жута инфективном. Раније смо навели шта све спада у инфективни отпад. Веома је битно да и опште становништво обрати пажњу на разврставање, јер постоји могућа опасност по животну средину.

Циљ управљања отпадом је смањење количине током настајања, правилно раздвајање и паковање посебних категорија отпада и еколошки чистије уклањање. Као и комунални отпад, и медицински отпад настаје у превеликим количинама, ретко се разврстава и често неправилно третира.

Инфективни отпад може утицати на жива бића директно. Хемијски отпад, ако се адекватно не уклони, делује на земљиште и ваздух. Такође током спаљивања отпада се загађује ваздух димом.

Иако се већина отпада не мора спаљивати, то је и даље честа пракса у Србији.

У Србији не постоје специјализовани објекти за третирање медицинског отпада. Здравствене установе поседују аутоклаве за стерилизацију, али ретко у довољним капацитетима.

Такође, здравствени радници, као и надлежни за управљање отпадом, не поседују неопходна знања у оквиру ове области. Требало би да знају како да најбоље збрињавају све врсте медицинског отпада посебно, како да превенирају прекомерни настанак, као и да обучавају опште становништво и здравствене раднике.