Малабар веверице – шарени пут еволуције

Време читања: 5 минута

Крените на исток, прошетајте кроз шест држава, препливајте два језера и упознаћете џиновску веверицу. Наравно, ова пустоловина може да буде и виртуелна, а ми баш крећемо у једну такву. Придружите нам се и сазнајте по чему су јединствене џиновске веверице, осим по величини.

Веверице су глодари, припрадају реду Rodentia у оквиру класе сисара – Mammalia. Фосилни остаци указују на време настанка и пут еволуције веверица. Сматра се да су настале пре 36 милиона година на подручју Северне Америке и да су убрзо преко Aљаске прешле у Азију. Пре 20 милиона година стигле су у Европу, затим у Африку и Аустралију, и на крају су освојиле и Јужну Америку пре 3 милиона година. Баш због тога што их проналазимо свуда на копну Планете називамо их космополитима, а како је ово освајање света трајало 33 милиона година, веверице су еволуирале на различитим континентима у различитим правцима.

Индијска џиновска веверица (Ratufa indica) назива се још и Малабар веверицом. Настала је пре 11 милиона година и насељава поједина подручја Индије. 

Галерија џиновских веверица: 

Извори: avaxnews, tremarctos, ecologyasia, discoverlife

Тело одрасле Малабар веверице је дугачко око 40 цм, а реп око 60 цм. Њихова телесна маса не прелази 2 килограма, а у стању су да трче 32 километра на час. У скоку могу да пређу и до 6 метара, што је фасцинантно, али није ни близу раздаљини коју у скоку пређу њихови далеко ситнији рођаци, летеће веверице.

Као што смо најавили, величина тела није једина карактеристика по којој издвајамо ове веверице од осталих – јединствене су и због боје крзна. На први поглед одају утисак да су офарбане, међутим први поглед у овом случају вара. Шаренолико крзно је у потпуности природног порекла и још увек није установљено зашто је еволуција кренула ружичастим путем. Претпоставља се да је ово добра камуфлажа и заштита од предатора у индијским широколисним шумама где се Сунчеви зраци пробијају између листова и у комбинацији са сенком формирају мозаичан приказ на површини. Шарено крзно веверице под овим мозаиком се тешко распознаје, и пре него што постану уочљиве, веверице ће угледати опасност и успешно одстранити могућност да заврше у чељустима предатора. 

Осим што ће се успешно избећи да буду ухваћене, по истом принципу ће се сакрити да би ловиле. Џиновске веверице су омнивори (хране се и биљкама и животињама) – воле да се засладе бобичастим воћем, грицкају кору дрвећа и лове мање птице, гуштере и инсекте. Предњи зуби константно и расту те је ова веверица као и многи глодари приморана да често глође чврсту храну како би трошила зубе и одржавала њихову дужину.

Када говоримо о исхрани веверица неопходно је споменути и складиштење хране и припрему за зимски период. Ово је типично и за Малабар веверице, међутим оне су више склоне закопавању жирева, лешника и другог семења уместо гомилања на једно место. Нажалост, када дође зима не могу да се сете свих локација где су закопале зимницу, али то је срећа за екосистем јер ће неоткопана семена у пролеће почети да клијају и кроз неколико година ће шума добити ново дрвеће. На овај начин веверице несвесно доприносе пошумљавању Индије, док у Африци то свесно ради Еко-Баба, а на неприступачна места шаљемо дронове.

Малабар веверице лове и живе самостално, а у паровима се налазе само током сезоне парења или док потомство не постане независно и напусти породично гнездо. Трудноћа траје око 30 дана, и једна јединка у исто време може да донесе на свет 1-3 младунчета. Међусобно комуницирају тихим крицима, испуштањем феромона кроз знојне жлезде и покретима репа.

За крај вам откривамо зашто веверице када се сусретну са човеком застану, гледају човека право у очи и одају утисак као да су затечене на месту злочина. ☺

Истина је да заиста крију нешто, сећате се – закопавају залихе за зиму, и када их угледа човек или нека друга животиња, неколико секунди одвоје како би пажљиво процениле да ли је неко видео где су сакриле храну. Након што се увере да њихове залихе нису откривене брзо побегну. Малабар веверице су ретка врста глодара која ће вам допустити да им приђете ближе, чак ће вам и јести из руке ако им понудите нешто примамљиво. 

Према подацима које пружа IUCN Малабар веверица није угрожена врста. Код преосталих џиновских врста веверица је примећен пад у бројности и оне припадaју категорији скоро угрожених врста (NT).

Надамо се да вам се допао истраживачки излет са нама и да ћете нам се придружити и следећег пута када кренемо у авантуристичку потрагу за необичним створењима.

Извор: avaxnews