Мале хидроелектране – предности и мане

Све чешће можемо чути о малим хидроелектранама и видети петиције против истих. Али у чему је заправо проблем? Да ли је сам концепт оваквих електрана проблематичан, да ли је начин градње, локација? Сада ћемо мало да пишемо о томе.

Прво: шта су уопште мале хидроелектране и по чему се разликују од великих као што су ХЕ Ђердап I и II? Основна разлика је у капацитету производње електричне енергије коју има једна ХЕ. Велике ХЕ имају капацитет изнад 10 MW, док се ХЕ које имају капацитете испод 10 MW називају мале хидроелектране (у оквиру којих се разликују пико, микро и мини ХЕ).

У свету постоје спорења око горње границе за мале ХЕ. У Европи се углавном узима 10 MW за горњу границу, у Индији 15 MW, док у Кини 25 MW.

Које су још разлике?

Као неке од предности малих ХЕ у односу на велике наводи се и одсуство трошкова дистрибуције струје до потрошача јер се мале ХЕ налазе близу потрошача и има их много тако да свако насеље може да има локални извор електричне енергије. Одржавање је јефтино и нема великих штетних ефеката на природну околину. Сви знамо да су залихе угља и нафте при крају и да је неопходно да што брже пређемо на обновљиве изворе енергије. У свету су овакви напори почели одавно. Кина предњачи према употреби енергије воде, а у Европи водеће земље су Немачка и Аустрија, али је огроман број малих ХЕ подигнут и у Чешкој, Словачкој и Пољској. Будући да Србија стварно има велики број река и поготово планинских река, њен технички употребљив хидролошки потенцијал је процењен на 17 000 GWh годишње. Од тога 10 000 GWh већ сада проиводе велике ХЕ (16 великих ХЕ које произведу око 25 % укупне енергије у нашој земљи), а преосталих 7000 GWh је за сада неискоришћено. 1 GWh електричне енергије произведене у ХЕ је еквивалентан 480 тона угљен-диоксида који би се ослободио у термоелектранама. Дакле, потреба за изградњом ХЕ произилази управо из потребе да се смањи ниво гасова стаклене баште и спречи глобално отопљавање. Енергетска заједница је обавезала Србију да до 2020. повећа производњу енергије из обновљивих извора на 27%. У Србији је тренутно енергија ветра недовољно истражена што нам оставља енергију воде као извор обновљиве енергије од примарног значаја.

Прва мала ХЕ у Србији названа „Под Градом“је изграђена 1900. године на Ђетињи. Од тада до 1940. подигнуто је још 26 малих ХЕ од којих су 10 и даље у употреби. Потом је пажња прешла на велике ХЕ. Крајем 80-их година је направљен јавни Катастар малих хидоелектрана Србије. Катастар садржи 856 локација у Централној Србији и 13 у Војводини. Управо ове локације се и данас користе.

2013. године Министарство енергетике је упутило два јавна позива за изградњу малих ХЕ за шта је потом изабрано 120 компанија. Рок је био до краја 2015. године, али се ништа није десило. Инвеститори су одустали. Разлози су различити:

• Превише потребних докумената (преко 25 формулара)
• Компликовани имовинско-правни односи на локацијама
• Компликован процес прикључења на јавну електродистрибутивну мрежу
• Не постоје тачни подаци о водотоковима. На самом сајту Србијаводе пише: „У Катастру МХЕ Србије нису узета у обзир ограничења у погледу управљања режимом вода, водоснабдевања, каналисања и санитарне заштите вода, заштите природних и културно историјских вредности. Због наведених ограничења и промена хидрологије речних токова и коришћења простора у протеклих 25 година, у Просторном плану РС утврђено је да Катастар МХЕ представља документациону подлогу, а да се МХЕ граде на основу техничке документације, која је израђена према правилима градње просторних планова подручја посебне намене и јединица локалне самоуправе и у складу са водним условима и условима заштите природе.“

Ко онда гради МХЕ?

Центар за истраживачко новинарство Србије (CINS) је направио јавну базу инвеститора којима су додељени пројекти након позива 2013. године. Према бази највећи број пројеката припада домаћим фирмама, а већина страних инвеститора је одустала. На многим сајтовима можете прочитати тумачења ко стоји иза свега и где се врте паре. Ја сада у то нећу да залазим. Само желим да истакнем да све фирме осим Електропривреде Србије које су добиле пројекте изградње МХЕ се сматрају повлашћеним произвођачима. То значи да ће током 12 година моћи да продају струју коју произведу по вишим ценама, а да се та струја наплаћује од грађана. Оно што је поражавајуће јесте да је у 2016. само 0,5 % произведене струје потицало од повлашћених произвођача.

МХЕ имају негативне ефекте и широм света.

Постоји више студија у различитим земљама (Словачка, Турска, Румунија, Кина) које указују да се изградња МХЕ мора веома пажљиво планирати. Иако смо видели да постоји огроман хидролошки потенцијал, он се не може искористити. Неколико студија на територији Србије истиче да се од 856 локација само 5-10% (дакле до 85 локација) може реализовати да то одговара еколошким и другим захтевима.

Важно је у прорачуне урачунати и климатске промене које ће смањити хидролошки потенцијал! Истиче се и кумулативни ефекат малих ХЕ. Једна велика ХЕ свакако негативно утиче на водоток и околину, али велики број малих ХЕ дуж једног водотока има несагледиве последице, по истраживањима у Кини чак и горе од великих ХЕ. Оне ограничавају распрострањене речних врста, утичу на таложење отпада и мењају речни ток. У Кенији је утврђено да су МХЕ допринеле настанку поплава током монсунских киша и да је погинуло 6000 људи.

Још један важан налаз јесте да се услед таложења органских материја око МХЕ, овде умножавају микроорганизми који производе метан, који је један од најпотентнијих гасова стаклене баште. Изградња МХЕ се подстиче да би се смањио ниво гасова стаклене баште, а дешава се супротно.

• Бука, прашина,
• сеча дрвећа,
• ерозија,
• отпад,
• неправилно одржавање тунела што узрокује настанак отпадних вода,
• успорена миграција риба кроз рибље тунеле који би требало да помогну целој причи, што се не дешава
• у Француској уочено да турбине у МХЕ узрокују смрт риба
• недовољна улагања у процесе рехабилитације након конструкције МХЕ

Да не причамо како се код нас раде ствари и колико се пројекти дугорочно и правилно планирају. Овакав пројекат се мора сагледати са свих страна: технички, економски, еколошки. Морају се окупити људи разних професија и ЗАЈЕДНО одлучити шта је најбоље. Зато не дајте да појединци и НЕСТРУЧЊАЦИ уништавају наше водотокове и потпишите петиције! Како каже изрека „Што је брзо, то је и кусо“!

За крај можете прочитати извештај Завода за заштиту природе Србије поводом изградње МХЕ на Јошаничкој реци.

Извори:

1. Hundreds of new dams could mean trouble for our climate
2. The principal negative environmental impacts of small hydropower plants in Turkey
3. Environmental Impact of Small Hydro Power Plant—A Case Study
4. As Small Hydropower Expands, So Does Caution on Its Impacts
5. Small hydropower plants in Serbia: Hydropower potential, current state and perspectives