Пре пар година сам упознала дечка који је рекао да је са Острва Мен (The Isle of Man) и када сам га зачуђено погледала, рекао је: „Знаш, тамо где живе безрепе мачке”. Пошто ми је све звучало као измишљена прича, а не могу се похвалити знањем из географије, морала сам претражити интернет. У реду, Острво Мен стварно постоји и налази се између Велса и Ирске. Taмо живи око 80 000 људи, а површине је само 572 километра квадратна и у принципу све што прочитате о њима се разликује (пре свега) од њихове околине. И да, безрепе мачке. Дефинитивно постоје. Оно што сам знала јесте да свим животињама из породице мачака реп служи за координацију и да би практично било немогуће да се крећу без репа. Међутим, ове мачке су се сасвим прилагодиле овом начину живота и немају проблем ни са кретањем, а ни са пењањем на дрвеће. Ове мачке се зову и Манкс мачке па ћу их тако ословљавати даље у тексту.
Како је до овога дошло?
Прескочићу све бајке и басне и прећи на науку. У питању је чиста генетика коју ћу покушати максимално да поједноставим. Пре неких 400 година један ген је мутирао и овим животињама део безрепост. Зваћемо га Манкс ген. Спонтана мутација гена је нормална у природи и најчешће овакве јединке умиру јер су у мањини. Међутим, на месту као што је Острво Мен, које је скроз изоловано, дошло је до тога да су мачке са овим геном преовладале. Е сад, када се две јединке паре, један ген се преноси са једног родитеља, а други са другог. Хомозиготне манкс мачке су оне које наследе манкс ген од оба родитеља и често угину у материци у раној фази развоја. Хетерозиготне манкс мачке наследе један манкс ген, а други ген за нормалан реп и то су заправо мачке које преживе и које су познате на изложбама. Међутим, манкс ген може изазвати и малформације у другим деловима тела, а не само на репу, тако да је и код хетерозиготних мачака већи проценат мртворођених мачића и раних смрти него код мачака без овог гена.
Да ли се оне понашају као мачке које ми знамо?
Па, заправо, баш и не. Оне су нешто између пса и мачке. Ако је неко на вратима оне ће вас обавестити. Веома су друштвене, воле да прате људе, иду са њима у шетњу и седе у крилу. Обожавају да пливају, а чак воле да се друже са псима.
Манкс мачке су подељене у 4 групе по дужини „репа”:
Rumpies су једине манкс мачке за изложбе и уопште немају реп, већ се у дну њихове карлице налази рупица. Rumpy-Risers имају неке пршљенове који чине малу квргу. Stumpies имају јасно видљив комадић репа који се нормално помера. Longies имају само мало краћи реп од мачака са „нормалним репом”
Манкс мачке све више људи широм света бира за кућне љубимце па, ко зна, можда и у Србији ускоро постану популарне 🙂
