Веома је познато која је највиша тачка на планети Земљи – Монт Еверест (Mount Everest), а да ли сте знали која је је најдубља тачка у Земљиној кори? Одговор је Чаленџер Дип (Challenger Deep) у Маријанском рову. На западу Северног Леденог океана, у близини Маријанских острва, дубине невероватних 11 km, налази се ова мистериозна пукотина у Земљиној кори. Иако слабо познат део океана, интересовање за истраживање Маријанског рова, расте из дана у дан, па се тако током година десило чак неколико експедиција како би се што више открило о овом нетакнутом делу океана. У неколико наврата, на дубину од 11 km спуштале су се подморнице и враћале се са разним сазнањима о овој пукотини и ономе што се налази у њој. Од необичних звукова који су снимљени током похода, затим установљеног присуства разних бактерија, па све до откривања разних врста риба, зглавкара, па чак и неких непознатих створења. Приликом једне од експедиција на Маријански ров, након што се подморница вратила на површину, установљена су одређена оштећења на истој, и док су неке од првих претпоставки биле ударац подморнице од стене, научници који су били унутар подморнице у моменту удара, су сигурни да у близини није било стена или камења које је могло да изазове оштећење.
Колико је далеко од истине била претпоставка да је оштећење на подморници „дело непознатог чудовишта“? Можда и не тако далеко, с обзиром на то да је недуго затим откривено нешто што би врло лако могло да поткрепи ове тврдње. Наиме, пронађени су остаци зуба МЕГАЛОДОН-а, па се поставља питање, да ли је Мегалодон – предак данашњих ајкула, за ког се сматрало да је изумро пре 1,6 милиона година, заиста изумро или се пак спустио у оне дубље, нетакнуте и неистражене делове океана.
Осим занимљивости о претку данашњих ајкула, постоји мноштво врста које су откривене у Маријанском рову, као што је медуза црвено-жуте боје, интересантна због својих пипака, тачније, 2 врсте пипака. Као најраспрострањенија група организама, није изненађење то што се овде јављају и Arthropoda – зглавкари, прецизније Crustacea (ракови) од неких већ добро познатих врста, до неких нових и то изузетно великих димензија.
Оно што је установљено као често на овим великим дубинама, јесте присуство биолуминесценције. Биолуминесцентни (светлећи) организми и те како паметно користе светлост, где она осим у сврхе преживљавања, када светлошћу ометају предаторе, служи и како би привукли плен, тако што се камуфлирају у околину (мимикрија). Још једно непознато створење, а окарактерисано присуством биолуминесценције, откривено на дну океана јесте описано као „нешто покретно налик светлећем диску“.
Такође, важно је напоменути и да није велико изненађење појава бактерија у Маријанском рову, с обзиром да су бактерије убиквитарни (свуда распрострањени) организми, па се тако сматра да бактерије које су овде присутне, имају блиску повезаност са настанком живота. Затим, ту су и бактерије које су изузетно важне с обзиром да „једу“ угљоводонике и на тај начин врло једноставно могу да врше разградњу нафте, што би могло да има изузетно велики значај.
Интересантна је чињеница да је истражено тек приближно 5% океана, док највећи део живог света (чак 94%) чине управо морски организми. Ко зна каква нас све занимљива открића очекују у будућности, велике су шансе да у океану можемо да пронађемо и откријемо неке нове врсте и неке нове светове.
