Сваке године, 25. септембра, обележава се Медитерански дан обала. Приликом обележавања овог дана посебно се скреће пажња на значај мора, као и обалног подручја. У земљама Медитерана, море и обални део веома су богати значајним биљним и животињским светом, те је изузетно важно да се та разноврсност заштити и сачува. Овај дан служи и као опомена на све опасности и претње које утичу на опстанак многих биљних и животињских врста.
О Медитеранском (Средоземном) мору
Преведено са латинског језика, медитеран значи у средини копна, изражена текстонска активност у Средоземљу проузрокује рад вулкана, а Италија поседује два активна вулкана: Етну и Везув. Недалеко од Пелепонеза у Грчкој налази се најдубља тачка у Средоземном мору, чак 5.121 метар испод нивоа мора. Салинитет овог мора је 38 промила, а површина око 2.509 милиона квадратних километара.
Обележавање поменутог међународног дана почело је 2007. године од стране Програма заштите животне средине Уједињених нација (UNEP) и Медитеранског акционог плана (MAP).
Са чиме се све суочава Медитеранско море, али и његове обале?
Први велики проблем са којим се ово обално подручје суочава је прекомерна урбанизација и изградња која је превише близу мора. Иако туризам земљама Медитерана итекако доприноси у економском смислу, често су обална подручја узурпирана до граница неиздрживости. Многи планови управљања обалним подручјима саветују да се даљи развој усмерава ка одрживости.
Вест да Медитеран великом брзином постаје тропско море многе је изненадила. Извештај Светског фонда за природу (WWF) саопштава да температуре у Медитерану расту невероватних двадесет посто брже од глобалног просека. Раст температуре доноси последице са великим размерама и проблеми нажалост, само настављају да се нижу.
Климатске промене и Медитеран
Климатске промене знатно утичу на цео свет, али област Медитерана је једна од оних која се најбрже загрева на Земљи. Прве последице уочене су када су поједине врсте риба, попут баракуде и кирње, почеле да мигрирају према северу. Прелазак чак 1.000 инвазивних врста кроз Суецки канал и Гибралтарски мореуз угрозио је многе локалне врсте које су такође кренуле путем селидбе како би опстале. Осетљиви корални гребени такође су на удару нових промена, а адаптација им тешко пада. Они се све више смањују и полако нестају, док се медузе множе и постају све чешћи становници Медитеранског мора.
Поред суочавања са климатским променама, медитеранске обале бију битку и са све већом количином отпада. Чак 55% светског пластичног отпада, према наводима Светског фонда за природу (WWF), завршава у Средоземном мору, а највећи проценат тог отпада чине пластичне флаше. Конкретне податке о томе колико заправо отпада заврши у овом дивном мору приложила је Међународна унија за очување природе (IUCN), која наводи да око 229 хиљада тона пластичног отпада заврши управо у мору. На врху ове листе налазе се Египат са 74.000 тона отпада, Италија са 34.000 тона и Турска са 24.000 тона отпада годишње. Овог лета, Медитеран је претрпео огромне пожаре који су уништили шуме у Турској, Грчкој, али и на осталим деловима Балкана. Грчка, која је често прва асоцијација на Медитеран, годинама лето тешко подноси због све учесталијих суша и пожара.
Медитерану је потребна помоћ – сада!
Огромне количине пластичног отпада узрокују дугорочне штете копненим, али и морским екосистемима. Суше и пожари односе све пред собом и само још више отежавају тежњи да се пронађе баланс. Вегетација која краси Медитеран полако нестаје, а животиње остају без станишта, које им је неопходно. Државе Средоземља доносе многе одлуке како би сачувале ову област. Не заборавите да и ви будете прави узор приликом посете медитеранским државама. Избегните употребу и коришћење пластичних флаша и сламчица, пружите прилику еко туризму – Медитеран ће вам бити захвалан.
