На данашњи дан, 14. августа, обележава се Међународни дан диња (лат. Cucumis melo), воћа које је сачињено од великог процента воде, прекрива га благо мрежаста кора жутих нијанси, а највише је препознатљиво по слатком укусу те представља право летње освежење. Неко сматра да је диња пореклом из Африке, док други сматрају да је пореклом из врућих долина југозападне Азије, посебно Ирана и Индије. Одатле су постепено почеле да се појављују у Европи. Познато је да су диње узгајали и стари Египћани. Да ли знате за коју државу је диња изузетно важна и наравно цењена?
Туркменистан у августу слави национални празник познат као „Дан диње” и то од 1994. године, друга недеља августа је званични празник којим се препознаје значај диње у култури и историји Туркменистана.
Историја Дана диње
Каква је веза између Туркменистана и диња? Туркменистан је централноазијска држава на обали Каспијског мора и велики део своје историје провела је као раскрсница цивилизација.
У периоду средњег века, поменута држава служила је као важна трговачка станица између Запада и Истока, а његов град Мерв је био од великог значаја на путу свиле.
Године 1994. први председник Туркменистана, Сапармурат Нијазов установио је национални Дан диње како би указао на значај овог воћа за његову земљу.
Данас, овај празник се обележава у многим земљама широм света. Ако сте неко ко воли ово воће, можете да прославите Дан диње и боље се упознате са њеним слатким укусом. Можда бисте могли да искористите овај датум као прилику да пробате сорте диње које никада раније нисте пробали.
Диња је једногодишња биљка из породице Cucurbitaceae и слично као са лубеницом увек постоји недоумица да ли припада поврћу или воћу. Цвета почетком лета, а бере се у јесен. Плод диње је елипсоидног облика и обично је дуг 15-22 цм, а тежак од једног до два килограма. Има јако леп и јединствен мирис и укус. Тврда кора може бити глатка, наборана или мрежаста с режњевима. Унутрашњи, јестиви део најчешће је наранџасте или светлозелене боје, а шупљина је испуњена ситним семенкама. Листови су тамнозелени и по рубовима су благо назубљени и наизменично су поређани на дугачким петељкама. Плод диње садржи и до 95% воде, док од витамина садржи каротен, витамин Б и витамин Ц, а од минерала богат је калијумом, фосфором, магнезијумом, калцијумом, гвожђем, цинком и бакром.
Агроеколошки услови
С обзиром на то да потиче из топлих крајева, диња има велике захтеве према топлоти, па током вегетације температуре не би никако смеле бити испод 15 степени. Оптимална температура за раст и развој је од 20 до 27 степени. За гајење диње потребна је висока влажност земљишта, нарочито у периоду раста плодова. Ипак, сматра се да ће плод бити слађи ако 15-20 дана пред зрење прекинемо наводњавање. Када говоримо о земљишту, диња се гаји на лаким типовима земљишта, мрвичасте структуре које мора бити добро дренирано.
Берба диња
Обавља се када је диња у пуној зрелости која се одређује на основу одвајања дршке од плода, а може се користити и пенетрометар (уређај који мери чврстоћу плода на бази отпорности према продирању у ткиво). Треба бити опрезан да се не бере раније јер диња не повећава садржај шећера након бербе као што је случај с другим воћем.
Избор сорте
Сорте диње можемо поделити у три групе, а то су:
- ребрасте диње – са жутом или наранџастом бојом меса
- мрежасте диње –код којих је боја меса светложута до зелене
- диње са глатком кором – специфичне по свом дугуљастом облику, врло слатког меса
Туркменбаши диња је посебно хваљена због величине, укуса и мириса. То је сорта мошусне диње. Остале сорте мошусне диње су касаба, crenshaw melon и популарна медна роса (honeydew melon).
Дан диње представља савршену прилику да се препустите овом укусном и јединственом воћу. Можете чак и провести неко време учећи или истраживати нешто више о различитим сортама диња, сазнајући одакле долазе. Да ли волите диње и да ли знате за још неку занимљивост која одликује ово воће?