26.4. – Међународни дан фламинга

Време читања: 5 минута

Обележавање међународног дана фламинга је започето 2020. године од стране IUCN-ове групе која се бави проучавањем ове врсте. Познати амерички сликар и орнитолог, Џон Џејмс Одубон, који је насликао америчког фламинга за књигу „Птице Америке“, рођен је 26. априла, а њему у част је овај датум изабран и за међународни дан фламинга. 

Главни циљ овог дана јесте едукација шире јавности о карактеристикама, угрожености и заштити ове врсте. Тако је за тему 2021. године изабрано да се прикажу сличности и разлике између 6 врста фламинга које постоје. 

Назив фламинго потиче од шпанске речи flamenco која у преводу значи пламен и сликовито описује јарку обојеност појединих врста фламингоса. 

Фламингоси спадају у ред Phoenicopteriformes који садржи само једну породицу (Phoenicopteridae) са 6 врста:

1. Амерички фламинго (Phoenicopterus ruber) настањује Латинску Америку, Карибе и Галапагоска острва. Поседује јарко ружичасто перје.
2. Ружичасти (велики) фламинго (Phoenicopterus roseus) је највећа и најраспрострањенија врста и одликује се интензивно розе бојом перја. Може достићи висину од 145 цм.
3. Чилеански фламинго (Phoenicopterus chilensis) гнезди се у Чилеу, по којем је и добила назив, Аргентини, Боливији, Парагвају и Перуу. Нешто је мањи од америчког фламинга, достиже висину до 110 цм.
4. Патуљасти фламинго (Phoenicopterus minor) је најмања врста која гради велика јата и настањује Источну Африку и Индију.
5. Краткокљуни фламинго (Phoenicoparrus jamesi) је једна од мањих врста фламинга коју одликује кратак црно-жути кљун.
6. Жутоноги фламинго (Phoenicoparrus andinus) је најређа врста и од осталих се лако разликује по карактеристичној жутој боји ногу. Настањује мочварна станишта Анда.

Нешто више о свакој од ових врста можете сазнати уколико посетите ову страницу, а за оне који желе да науче како да разликују ове врсте од велике помоћи ће бити овај постер. 

Фламингоси су социјалне птице. Живе у великим јатима која броје од неколико стотина па чак и до преко милион јединки. Велика јата представљају добру меру заштите од предатора, а омогућавају и висок успех у размножавању. Уколико једна од јединки уочи предатора, она одаје посебан звучни сигнал који упозорава друге јединке на опасност. 

Агресивно понашање се може уочити током потраге за храном или такмичења за партнера током сезоне парења. Уочено је да јединке избегавају оне појединце који им се не допадају, док са другим чешће ступају у интеракцију.

Размножавање

Не постоји одређено доба године за размножавање фламингоса, али је оно исто за цело јато јер тако птићи који се роде у исто време могу заједно да расту. На време парења могу утицати фактори као што су количина падавина и количина доступне хране. Током сезоне парења, мужјак се шепури испред женке, показујући и чистећи своје перје. Фламингоси су моногамни, али дешава се и да се неки мужјаци паре са више женки.

На овом линку можете погледати занимљив плес који изводе мужјаци и женке фламинга како би пронашли одговарајућег партнера.

Гнездо граде од гомиле блата која има плитку рупу на врху. Женка полаже само једно јаје и оба родитеља наизменично леже на јајету. Период инкубације је између 27 и 31 дана. Птићи након излегања имају сиво или бело перје, а неким врстама је потребно и до 3 године да у потпуности добију адултну боју перја. Излегање птића патуљастог фламинга можете погледати на овом линку.

“Млеко” фламингоса се производи у посебном делу грла оба родитеља, богато је протеинима и мастима и представља једину храну за птића 5 до 12 дана након излегања. Током тог периода кљун птића је раван и мали, а касније постаје закривљен како би птић могао самостално да једе.

Када птић напуни 5 дана, придружује се малој групи других птића са којима остаје три недеље. За то време га родитељи хране, а препознавање птића се дешава на основу карактеристичног звука оглашавања свакога од њих.

Након овог периода, родитељи премештају птиће у већу групу других младих фламингоса где они уче да самостално проналазе храну. Фламингоси достижу полну зрелост са 3 до 5 година, а живе од 20 до 30 година у дивљини. Најстарији забележени фламинго у заточеништву доживео је 83 године.

Исхрана

Фламингоси спадају у сваштоједе (омниворе), а храна су им различите врсте алги, инсекти, ситни мекушци и ракови. На овом видеу можете погледати како ходају по плићаку, ногама и главом мешају воду и подижу органску материју са дна. Њихањем главе са једне на дугу страну филтрирају воду са храном кроз чешљасте структуре унутар кљуна. 

Ружичаста боја перја потиче од хране, која садржи каротеноидне пигменте, а количина пигмента у храни одређује нијансу перја. 

Угроженост 

Фламингоси насељавају језера, плитке лагуне и мочварна станишта широм Америке, Африке, Азије и Европе. Четири врсте се налазе на IUCN-овој црвеној листи са различитим степеном угрожености.

Андски фламинго је најређа и најугроженија врста. Патуљасти фламинго, краткокљуни фламинго и чилеански фламинго су скоро угрожени, што значи да су у опасности да нестану у блиској будућности уколико се на неки начин не заштите. 

Фламингоси генерално не мигрирају, али се колонија може преместити ако постоји суша или недостатак једног од њихових извора хране на тренутном станишту.

Претње њиховом опстанку укључују: загађење воде, губитак станишта, сударе са електричним жицама, тровање оловом, сакупљање и уништавање јаја, птичји грип и туберкулозу, лов и туризам.

Занимљивости

Мар Чикита, највеће слано језеро у Јужној Америци и уточиште за три угрожене врсте фламинга, у процесу је да постане највећи национални парк у Аргентини уз помоћ организације Aves Argentinas (Птице Аргентине).

Језеро Натрон у северној Танзанији је најважније место за размножавање патуљастог фламинга на свету. Они су се прилагодили на изузетно екстремне услове – температура воде у језеру може да достигне 60°C, а на неким местима је толико базна да може да изгори кожу. Крљушти и дебела кожа на ногама пружају заштиту овој врсти и омогућавају јој да живи на овом месту.

Фламингоси могу достићи брзину од 56 километара на час.

Овогодишњи Међународни дан фламинга ће бити посвећен деструкцији станишта и угрожености ове врсте, а све информације о овом догађају можете наћи на фејсбук страници организатора. Надам се да ће се што више вас прикључити, научити још нешто о овој врсти, али и начинима на које можемо да им помогнемо.

За крај вам остављам да решите занимљиви квиз и сазнате којој врсти фламинга припадате.

Извори:
http://www.flamingo-sg.org/ifd-flamingo-facts-posters/
http://www.flamingo-sg.org/ifd-flamingo-spotting-posters/
http://www.flamingo-sg.org/
https://www.wwt.org.uk/wetland-centres/
https://nationalzoo.si.edu/animals/news/
https://kids.nationalgeographic.com/animals/birds/facts/flamingo
https://www.youtube.com/watch?v=QLV_K7DVeyU
https://a-z-animals.com/animals/flamingo/
https://www.thespruce.com/fun-facts-about-flamingos-385519
https://www.birdlife.org/birds/flamingo/
https://www.britannica.com/animal/flamingo-bird
https://www.iucnredlist.org/