1. октобар – Међународни дан кафе

Већ пету годину заредом, 1. октобар резервисан је за обележавање Међународног дана кафе, напитка који сваког јутра буди многе од нас. 

Међународна организација кафе (International Coffee Organization) која је и творац Међународног дана кафе, апелује на неизвесну будућност кафе. Зашто? Цене кафе у кафићима расту, а фармери од којих се зрна откупљују су мало плаћени. Они не успевају да зараде довољно новца за опстанак и све више њих одлази из ове индустрије. Пандемија корона вируса додатно је отежала финансијску ситуацију за фармере и њихове наследнике који напуштају продични бизнис. 

Ове године, на Међународни дан кафе биће лансиран програм који ће помоћи младима у овој индустрији. Он ће бити конципиран тако да финансијски помаже младим предузетницима у овом сектору, али и да их обучава. Инвестирање у младе значи инвестирање у  будућност кафе. План је да се млади фармери задрже у овом сектору, али и да се мотивишу да нове идеје спроведу у дела. 

Још један проблем са којим се сусрећу фармери, али и кафа, јесу климатске промене које нису заобишле ни ову биљку. За њен узгој идеалне су температуре између 12 ^◦C и 27 ^◦C  и велике количине киша. Све већи сушни пероди угрозили су узгој кафе. Поједини научници сматрају да ће се подручја на којима се узгаја кафа у Етипопији, највећем афричком извознику кафе, смањити и до 85% до 2080. године. 

Кафа припада роду ниских биљака чија култивисана стабљика досеже 2 до 5 метара, а дивља и до 10 метара. Цвет кафе је беле боје, а плод је прво зелен, затим жут и на крају црвен. Унутар црвеног омотача налазе се два семена чији нам је изглед добро познат, док већина нас познаје боју пржене кафе, али не и свеже. Боја тек убраног зрна кафе варира од зелене до смеђе.

Постоји много врста кафе, али две најпознатије (које уједно чине 90% укупне производње кафе у свету) су Арабика и Робуста. Арабика је најпопуларнија врста кафе и самостално чини 70% укупне производње кафе на свету. Главни састојак кафе је кофеин – природни психостимуланс. Кофеин у природи биљкама служи као заштита јер је токсичан за микроорганизме и сапрофите. 

Највећи произвођач кафе данас је Бразил, а након њега следе Вијетнам, Колумбија, Индонезија, Етиопија, итд. Око 70 земаља на свету производи кафу. Сматра се да ова биљка потиче из Етиопије, а постоји више легенди о откривању кафе. Једна од најпознатијих је свакако о пастиру који је приметио да су његове козе, након што су појеле бобице са једног дрвета постале толико живахне да нису спавале целе ноћи.  Тако почиње откривање кафе.

Узгој и трговина кафом почињу у 14. или 15. веку на Арапском полуострву. Убрзо, кафа постаје веома популаран напитак и у Источној Европи, а људи су уживали да је пију код куће, али и у многим кућама кафе (qahveh khaneh). Куће кафе или кафане ускоро постају места за дружење, ширење информација, играње различитих игара и слично. Турци су 1522. године отворили прву кафану у Европи, баш у Београду.      

Можда нисте знали…

• Дневно се широм света попије 1,6 милијарди шоља кафе.
• Кафа представља други најчешће конзумиран напитак на свету (одмах иза воде).
• Бразил извози 5,7 милијарди килограма кафе сваке године.
• Услед последица климатских промена, кафа у будућности може постати скупља од квалитетног вина.
• Кафа (биљка) може да живи и до 100 година.
• Кафа се током историје користила као лек.

Како због многих позитивних ефеката на људски организам, тако и због укуса, кафа представља веома популаран напитак дубоко урезан у историју многих народа. Ми се надамо да кафа неће остати у историји и да ће људи и за стотинак година имати прилику да свако јутро уживају у препознатљивом мирису и ароми кафе.