Текстилне боје, као што им име говори, користе се у процесу бојења текстилних материјала. Саме по себи су врло токсична једињења и могу направити велики проблем уколико се не уклањају на правилан начин.
Сагледавање штетности и утицаја текстилне индустрије на нас и животну средину је поражавајуће – статистика нам говори да је 20-25% отпадних вода пореклом управо од ове индустрије. Како у производном процесу настаје велика количина отпадних вода са текстилним бојама, ове отпадне воде представаљају еколошки проблем глобалних размера.
Бојење текстила се истиче као други највећи загађивач водених површина у читавом свету! Конкретно у Србији јавља се проблем угрожавања великог броја водених екосистема широм Београда, Новог Пазара, Прибоја, Зрењанина и осталих градова са нешто развијенијом текстилном индустријом.
Јасно је да се нешто мора предузети поводом овога. Срећом, у спас нам могу доћи наши микро-пријатељи са њиховим истанчаним механизмима за уништавање токсичних једињења.
Једна бактерија ми је посебно запала за око – Streptomyces sp. bv 286. Њен назив звучи рогобатно, али је сама по себи фасцинантна. Она производи један ензим (протеин), лаказу. Њен тачан назив је LAC BV 286. Има могућност разлагања фенолних једињења – а текстилне боје су управо то.
Лаказа из овог бактеријског соја је значајна за примену управо у текстилној индустрији из пар разлога – пре свега због њене велике температурне стабилности и отпорности на органске раствараче. Температурна стабилност је битна јер по томе знамо да лаказа може функционисати чак и када има великих флуктуација у температури, што је честа појава у индустријским процесима. Отпорност на органске раствараче је такође значајна јер је поменути органски растварачи у том случају не могу реметити у разградњи штетних једињења. Дакле, лаказа је заиста јако стабилан ензим који представља пун погодак за индустријску употребу.
Још један микроорганизам који је у стању да производи овај ензим је Pseudomonas putida F6. Лаказе пореклом из ове бактерије зову се COP A и такође могу разложити фенолна једињења тј. текстилне боје, али пак у нешто мањој мери.
Ипак, јавља се мали проблем у ефикасности бактерија да произведу лаказу. Streptomyces sp. и Pseudomonas putida се не размножавају довољно брзо и ефикасно и не производе ензим у довољној количини саме по себи. Потребно је омогућити оптималне услове за раст и пуно времена, а како еколошки проблеми глобалних размера не би требало да висе без решења тако дуго, прибегавамо другачијим методама.
Оно што може превазићи овај проблем јесте пребацивање гена за лаказу из наше бактерије у неку бољу, бржу и ефикаснију бактерију. Ово се зове генетичко инжењерство.
Како тачно функционише генетичко инжењерство?
Узимамо ген за лаказу који је нама потребан тако што га исечемо из генома једне бактерије и путем одређених молекуларно-билошких метода убацујемо га у генску секвенцу друге бактерије. Врло иновативно, зар не? Сада, наша нова бактерија је у стању да произведе ензим, плус се брзо размножава и није исувише захтевна!
Када се лаказа произведе на овај начин, много је лакше искористити је за третирање отпадних вода. Тренутно постоји неколико научних радова који се баве управо овим проблемом и један важан корак који тренутно фали јесте начин примене лаказе у загађеним екосистемима.
Све у свему, бактерије можемо врло ефикасно искористити за разне борбе са којима се тренутно еколошки свесно друштво суочава.
Изгледа да се заиста скоро сва решења могу пронаћи управо у природи! ☺
Nadamo se danu kad ce se na globalnom nivou pronaci nacini da se zagadjenje tekstilne industrije smanji. Ovi potrosacki trendovi su jezivi i drago mi je da barem postoji second hand industrija za borbu protiv sistema
Heya i am for the first time here. I came across this board and I find It really useful & it helped me out a lot. I hope to give something back and aid others like you helped me.