Нацрт Закона о обновљивим изворима енергије, нажалост, у много чему игнорише вољу грађана, коју су јасно показали кроз бројне акције, протесте и петиције, због чега је WWF Адриа доставила Министарству рударства и енергетике коментаре на тај документ.
Министарство је наставило са праксом нетранспарентног одлучивања о темама битним за квалитет живота грађана, те је предвиђен јако кратак рок за доставу коментара на нацрт овог важног закона, као и раније у јануару, када су усред празника дали свега недељу дана за коментарисање полазних основа за нацрт истог закона.
Поставља се питање, који је циљ спровођења оваквих јавних расправа када је грађанима, организацијама цивилног друштва и свим другим заинтересованим странама дат рок краћи од 30 дана? Да ли се одговор сам намеће, имајући у виду да је на службеним страницама министарства сам нацрт закона био доступан тек последњег дана за достављање коментара, односно 9. фебруара. Чак и када је та информација објављена, могла се пронаћи једино у архиви званичног сајта министарства.
Иако већ годинама грађани, иницијативе и организације цивилног друштва упозоравају на све проблеме у вези са изградњом малих хидроелектрана, нацрт закона предвиђа настављање њиховог субвенционисања, на штету свих грађана и њихових река.
„У одговору на коментаре које смо слали почетком јануара, Министарство је потврдило како су хидроенергетски пројекти од јавног интереса, те како ће наставити са субвенцијама за изградњу прибранских малих хидроелектрана, чиме су се оглушили на сва упозорења и захтеве грађана, али и организација цивилног друштва. С обзиром на то да су све релевантне институције, као и председница Владе Ана Брнабић, упознати са свим доказима о економској неоправданости изградње и субвенционисања малих хидроелектрана, као и њихове штетности по животну средину, биодиверзитет и локалне заједнице, сматрамо неприхватљивим одлуку Министарства о наставку финансирања ових штетних пројеката новцем грађана, независно да ли се ради о прибранским или деривационим малим хидроелектранама. Истичемо да пројекти изградње малих хидроелектрана никако не могу бити пројекти од јавног интереса”, упозорила је Наташа Миливојевић из WWF Адрије.
У надолазећем периоду, потребно је окренути се новим технологијама и производњи енергије из других обновљивих извора, као и повећању енергетске ефикасности ради ублажавања климатских промена.
Неопходно је интегрално размотрити који обновљиви извори енергије имају штетан утицај на природу и подстицати само оне који је не уништавају, за разлику од хидроелектрана. Такође, хидроелектране су застарела технологија која ће временом тражити све већа улагања, а штета коју имају по људе и животну средину неоправдано је велика. Ово ће бити додатно потенцирано климатским променама и њиховом утицају на водене екосистеме и ресурсе, који се већ налазе под огромним притисцима.
Вреди и подсетити како се Република Србија, уз све остале земље дунавског слива, обавезала на спровођење легислативе о водама, клими и животној средини у оквиру Међународне комисије за заштиту реке Дунав. Један од усвојених докумената је и „Водећи принципи о одрживом развоју хидроенергије у сливу Дунава”, који наводи како коришћење хидроенергије мора поштовати принципе одрживости, узимајући у обзир животну средину, социјалне и економске факторе на уравнотежен начин.
Осим тога, у документу се наводи како је потребно успоставити мере ублажавања негативних утицаја хидроенергетских постројења. Овим нацртом закона, усвајање тих одредби није предвиђено. Супротно Министарству рударства и енергетике, WWF Адриа сматра да је неопходно интегрисање свих тих принципа у Закон о обновљивим изворима енергије.
„Иако је потребно да Србија успостави оквир за инвестирање у производњу енергије из обновљивих извора, пожељно би било причекати са усвајањем овог Закона док се не сагледају промене које се ускоро очекују у законодавству Европске уније, како након његовог усвајања не би било потребно вршити измене. Ово се понајвише односи на ревизију Директиве о обновљивим изворима енергије и Смерница о државној помоћи за заштиту животне средине и енергије, два веома важна документа на нивоу ЕУ која ће све земље чланице, као и оне које то желе да постану, морати усвојити и уградити у своје законодавство”, додала је Душка Димовић из WWФ Адрије.
Искуства из Европе, али и наше земље јасно показују како развој енергетског сектора мора укључивати и јасне одреднице о заштити животне средине, посебно када смо суочени с неизвесношћу коју доноси климатска криза. Стога поздрављамо раније уважавање коментара WWF Адрије да у будући надзор над спровођењем Закона, осим енергетске инспекције, укључи и инспекцију заштите животне средине, како би осигурали да спровођење Закона о обновљивим изворима енергије није на штету закона из области природе. Апелујемо на министарство да усвоје наше и предлоге других организација цивилног сектора, размотри доказе који су им поднесени, те у коначници предложи закон који ће цело друштво припремити на изазове са којима ћемо се у наредним годинама суочавати.
Све коментаре које је WWF Адриа доставила Министарству рударства и енергетике по
питању Нацрта Закона о обновљивим изворима енергије можете пронаћи овде.
Извор: Саопштење WWF Адриа
