Јун смо напустили са новим океаном на светској мапи

На Светски дан океана, који смо и ове године обележили 8. јуна, Национално географско друштво (The National Geographic Society) је донело одлуку да воде које окружују Антарктик због својих посебних својстава заслужују да званично буду дефинисане као јединствена целина – нови, пети океан. 

Назив „Јужни океан“ се увелико употребљавао у научним круговима већ неко време, тачније скоро читав век, али је тек од скоро почео да привлачи пажњу и шире јавности.

„Јужни океан је одавно препознат од стране научника, али пошто никада није било међународног споразума, ми га никада нисмо званично признали“, рекао је географ Нациоалног географског друштва Алекс Тејт за веб-страницу National Geographic. Он је изјавио да је ова одлука важна због даљег образовања деце и да она морају знати које су то специфичности ових вода и колики је њихов значај.

Па, шта је то по чему је нови океан посебан?

Јужни океан је једини океан који није ограничен копном и потпуно је окружен водама Тихог, Атлантског и Индијског океана. Његову границу дефинише Антарктичка циркумполарна струја, АЦС (Antarctic Circumpolar Current (ACC)). Ова струја се креће од запада ка истоку кроз све воде које окружују Антарктик већ 34 милиона година, од када се овај континент раздвојио од Јужне Америке. Њен утицај престаје на око 60° јужне географске ширине, због чега се ова паралела посматра као граница новог океана.

Присуство АЦС чини да воде Јужног океана буду хладније и мање слане у односу на воде околних океана. Због разлике у топлоти и густини, хладне воде тону на дно Јужног океана уз обале Антарктика, а за собом повлаче топлије воде суседних океана. На тај начин настају топле површинске струје које знатно утичу на регулацију топлоте планете Земље. 

Важност овог процеса огледа се и у чињеници да хладне воде које тону на океанско дно са собом носе добар део угљен-диоксида из атмосфере, потентног гаса стаклене баште о којем смо већ много пута писали. Осим тога, у овим водама живи велики број врста које се не могу наћи у другим водама на Земљи као што су царски пингвин, Веделова фока, китови минке и друге.

Иако су најпре Одбор за географска имена Сједињених Америчких Држава (U.S. Board of Geographic Names), затим Национална океанска и атмосферска администрација (National Oceanic and Atmospheric Administration, NOAA), а сада и Национално географско друштво, признали Јужни океан, Међународна хидрографска организација, МХО, (International Hydrographic Organization, IHO) још увек није. Границе Јужног океана су представљене овој организацији још 2002. године, али није постигнут договор између све 94 земље чланице.

Овај искорак од стране Националног географског друштва начињен је само с једним циљем: подићи еколошку свест људи о значају Антарктика и његових вода. Док државе чланице МХОразмишљају и већају, научници су уочили да се вода Антарктичке циркумполарне струје полако загрева и сада покушавају да открију да ли та температурна промена има некакве везе са све бржим топљењем леда на обалама Антарктика. 

Загревање антарктичких вода би угрозило превелик број врста које овде бораве стално или периодично, а званично име дато антарктичким водама ће сигурно имати много већи утицај на нашу свест од неких недефинисаних вода које чине само јужни огранци Тихог, Атлантског и Индијског океана.