Погледајте око себе, колико ствари које садрже гуму можете уочити? Каблови, ципеле, подови, тегови, медицинска опрема, гумице, играчке, за свакога по нешто. На основу овога можемо закључити да гума чини значајан свакодневни материјал, али колико заправо знамо о њој?
Дрво Hevea brasiliensis је природни извор латекса, чијом се обрадом добија природна гума. Првобитно станиште ове биљке је био Бразил, а данас постоје бројне плантаже у различитим тропским подручијима.
Како је откривена гума?
Откриће гуме везује се за Маје и Астеке, племена Средње Америке. Они су мешали латекс из дрвета Hevea brasiliensis исок из зељасте биљке Ipomoea lacunosa како би латекс када очврстне био мање крут и ломљив. Ова два састојка помешана у различитим концентрацијама давала су гуму различитих својстава и примене. Правили су лопте од гуме које је Колумбо описао током свог путовања на Хаити. Астеци су од чвршће форме гуме правили сандале.
Чарлс Гудјир сматра се проналазачем вулканизоване гуме. Процес вукланизације се темељи на третирању гуме сумпором на високим температурама при чему она више није лепљива.
Током 20. века јавила се повећана потреба за гумом, доступне количине природне гуме нису биле довољне да задовоље ове потребе због чега се радило на развоју синтетичке гуме. Прва синтетичка гума направљена је у Немачкој полимеризацијом различитих мономера.
Поред широке примене и квалитета које је унела у свакодневни живот, гума има и одређене негативне ефекте на животну средину.
Током процеса производње гума ослобађају се различити гасови и аеросоли (амини, амиди, виско испарљива једињења сумпора, угљоводоници, феноли, оксиди цинка и многи други) који лако могу загадити ваздух, али и земљиште и воду ( киселе кише), уколико фабрика не поседује одговарајуће филтере.
Неретко у Србији као начин за уклањање гума на депонијама користи се спаљивање. Лоше стране овог процеса су:
- Дим који се ослобађа у себи носи бројне токсичне, канцерогене материје (угљен моноксид, оксиди сумпора, оксиди азота, полициклични ароматични угљоводиници, диоксини, фурани, полихлоровани бифенили и метали попут кадмијума, цинка, живе и др. ) које угрожавају здравље становника.
- Топљењем, из гума се испуштају токсичне уљане супстанце (PAHs– полициклични ароматични угљоводоници, нафтенско уље, парафинско уље…) које загађују земљиште, а могу доспети и у водотокове.
Вода се користи у различитим стадијумима производње гуме и често након завршетка процеса у себи садржи различите растворене супстанце (PAHs, нафтенска уља, парафинско уље, једињења пореклом од средстава против лепљења, сумпорна и азотна једињења као и многа друга ) које уколико доспеју у природне воде доводе до убрзавања еуторфикације, појаве ацидификације и других негативних ефеката на акватичне живе организме. Тешки метали имају посебно негативан ефекат, на пример код риба могу да утичу на репродукцију, могу се везивати за шкрге и ометати процес респирације и др.
Непрописно одлагање старих гума на отвореним просторима, осим негативних ефеката у виду загађења средине током процеса распада, испољава још једна штетан ефекат. Током падавина унутар гума се накупља вода која заостаје и представља добру подлогу за развој патогена.
Цитат „Буди промена коју желиш да видиш у свету“ и чињеница да ме је окруживало 10 аутомобилских пнеуматика, који су стари и неупотребљиви, инспирисали су ме да не дозволим да те гуме заврше на некој депонији где ће их спалити или оставити да труну, већ да их поново искористим.
Поделићу са вама неке од идеја које су мени биле интересантне, али заиста постоје бројни начини да их поново искористите.
Декорација
Једноставно, уз мало креативности црни гумени круг може постати ведра жардињера за цвеће.
За оне мало храбрије и са више стрпљења занимљиво може бити сечење гума и прављење различитих облика: цвет, лабуд, шољица. Пресећи гуму није лако због жица у унутрашњости тако да се прво добро информишите пре него што се одлучите за ово. ☺
Стара гума може лако постати занимљиви табуре, фотеља у вашем дневном боравку или пак сточић уколико ставите неку чврсту подлогу на врх.
Гума, мало боје, канап и можете направити љуљашку за децу или кревет за вашег љубимца.
Извор: https://www.practicallyfunctional
Рециклажа
Ако се нисте пронашли у горе наведеним могућностима, можете контактирати неки од рециклажних центара у Србији који се бави откупом, рециклажом и продајом крајњих продуката рециклаже гума.
Eco Recycling је прва фабрика за рециклажу гума у Србији. Смештена је у Сиригу, а седиште фирме је у Новом Саду. На њиховом сајту можете пронаћи основне информације о процесу рециклаже, производима које продају као и контакт уколико сте заинтересовани да рециклирате гуме. Фабрика откупљује гуме од фирми, али и од физичких лица, а око транспорта гума се договарате са њима.
Паметна куповина
Када говоримо о проблему старих гума најзначајнија јесте количина гума која се на годишњем нивоу одбаци, на то можемо утицати кроз смањење броја потрошених гума:
- Протектирање (обнављање гума) представља посебну технику којом се може заменити истрошени, оштећени површински слој одређених аутомобилских гума. На овај начин мања количина гуме постаје отпад.
- Сви знамо да долазак хладног, снежног времена значи промену летњих гума зимским, али поново захваљујући савременој технологији данас можете купити гуме за све сезоне и на тај начин смањити број гума.
Циљ овог текста јесте едукација о материјалу који нас окружује и начинима да га боље искористимо, али такође бих волела да вас подстакнем да размислите како кроз своје свакодневне активности можете помоћи у очувању животне средине, јер заправо није толико тешко као што звучи.
Извори:
https://www.nationalgeographic.com/
http://www.holzrubber.com/education/history-of-rubber/
https://www.britannica.com/
https://www.ijzcg.me/
(PDF) ENVIRONMENTAL CONCERN OF POLLUTION IN RUBBER INDUSTRY (researchgate.net)