Специјални резерват природе Обедска бара

Обедска бара се налази у југоисточном Срему на 50 km од Београда, некадашњи напуштени меандар реке Саве, затим мртваја данас је мочварно-шумски комплекс и представља специјални резерват природе и како га још називају „рај за птице”.

Ужи део Обедске баре чини корито такозвана „Потковица“, а виши део терена купинске греде такозвано „Копито“. Када је водостај низак ова мочвара је са реком Савом повезана каналом Вок, а када је виши придружују му се канали Ревеница и Врањ. Међутим, колико год да кишни период повећа ниво воде, просечна дубина Обедске баре не прелази 2,5 m што је чини јако погодним местом за живот различитих биљних и животињских врста. 

Мало позната информација је да Обедска бара представља први резерват природе на свету, после националног парка Јелоустоун, који је добио специјални ниво заштите међународне природне баштине и тако постао специјални резерват природе законом заштићена од 1874. године. 

Оно што Обедску бару чини посебном је разноврсност географских облика који чине њен комплекс, а то су баре, мртваје, мочваре, влажне ливаде и шума. Овако плавно подручје тешко је наћи још негде у Европи те зато и представља сталан или привремен дом за бројне птице станарице и селице, али и за стогодишње шуме храста лужњака. 

Овај резерват природе омиљен је за проучавање флоре јер број ендемичних врста у њему варира из године у годину. Најзанимљивији ендемити који се овде могу срести су тестерица, бели и жути локвањ, барски петолист, иђирот, барска папрат и банатски различак. Такође може се уживати у хладу бројних врста дрвећа као што је храст лужњак, црна и бела топола, јасен, брест, цер, граб и клен. Поред виших биљака, Обедска бара је још богата и различитим врстама гљива и алги. 

Ништа мању вредност нема ни фауна овог резервата која се пре свега огледа у броју врста птица, али и самих јединки које могу да се населе почетком пролећа. Невероватних неколико стотина хиљада јединки чини Обедску бару најгушће насељеним подручјем мочварним птицама, а све оне сврстане су у око 220 врста. Најзанимљивије су чапља кашикарка, мала бела чапља, црна и бела рода, патка црнка, орао кликтавац и белорепан, соко ластавичар и црноглава стрнадица.

Своје природно станиште са птицама овде дели још 50 врста сисара, 13 врста водоземаца, 11 врста гмизаваца и 16 врста риба. 

Аутохтоне врсте сисара које су се овде населиле су: шумска, пољска и мочварна ровчица, шумски јеж, кртица, велики пух и пух лешникар, патуљасти миш, лисица, куна златица и видра. Обедска бара представља центар репродукције бројних врста слепих мишева у њој је уједно 1997. године на своје природно станиште враћен европски дабар.

Када су у питању бескичмењаци и њих има у изобиљу, до сада је утврђено да на простору Обедске баре живи око 34 врста инсеката што чини скоро 62% од познатих врста у Србији. Најзначајније врсте су свакако вилин коњиц и осолика мува који не дозвољавају пренамножавање комараца. Ређе али у исто време и најзанимљивије врсте инсеката су јеленак,  носорожац и ластин репак.

Поред позамашног броја врста које ни сама не могу да набројим,  Обедска бара плени и својим културолошким вредностима. У селу Купиново могу се посетити остаци утврђења Купиник које датира још из 1388. године, као и остаци града Купиника из XV века и манастир Обреж саграђен 1501. године. У непосредној близини налази се и црква Светог Луке из 1486. године, затим средњовековна црква Мајке Ангелине и касније подигнута црква Светог Духа. Посетиоци такође могу да уживају у обиласку етно села Купиново.

Поседовати овакав биодиверзитет на једном релативно малом простору представља невероватну драгоценост за једну државу. Обедска бара је дефинитивно место које треба да буде на листи за посетити сваког истраживача, љубитеља природе, али и домаћег и страног туристе, зато, да овај текст не би представљао само набрајање врста или сликовницу, ако још увек нисте, посетите Обедску бару и уверите се сами у њену лепоту.