Аутор: Слободан Бубњевић
(У фокусу) Истраживачи широм света све отвореније говоре да ће, због кључног истраживања на основу кога је направљена Ковид вакцина, а због кога је била занемарена и понижавана током претходне научне каријере, она врло вероватно бити добитница следеће Нобелове награде. Родила се у мађарском граду Солноку на реци Тиси, а одрасла у оближњој вароши Кишујсалаш, у равници на пар километара од обале велике панонске реке. Студирала је у Сегедину, где је и сазнала за постојање такозване информационе РНК (мРНК) које ће обележити њен живот.
Докторка биохемије Каталин Карико (65) крајем осамдесетих година емигрирала је у Америку и већи део каријере провела на Универзитету у Пенсилванији, где је годинама без успеха покушавала да добије подршку за своја истраживања терапија и вакцина заснованих на молекулу мРНК. Усамљена, али истрајна у намери да је примени, није пратила „научну моду“ епохе, није освајала грантове, није напредовала у академској каријери, годинама је била плаћена колико и прости техничари, да би на крају створила нову биомедицинску технологију због које компаније попут Модерне данас вреде 33 милијарде долара на берзи. И помоћу које су ова и друге компаније, као што је њена садашња кућа, Фајзер-Бионтек, направиле нове мРНК вакцине које би могле да зауставе глобалну пандемију коронавируса.
Шта је мРНК у који је Карико полагала толике наде? Да би се најједноставније објаснила изузетно сложена прича о овом молекулу, треба се присетити да су генетичке информације у ДНК завојници, спакованој у једру сваке наше ћелије, заправо кодови на основу којих ћелија непрекидно слаже аминокиселине и тако пакује основне градивне елементе живота – протеине. Кад би се поредио са начином на који компјутери складиште податке, ДНК подсећа на хард диск – то је трајна меморија која се не мења (осим кад се десе промене какве се на пример догађају код рака или некакав вирус успе да узурпира процес да би правио своје протеине).
Фабрике протеина у ћелији, рибозоми, иначе не читају директно ДНК, већ им за сваки протеин из једра стижу различити молекули са прецизном поруком како треба аминокиселине спаковати у одговарајући низ. Ова „упутства за употребу“ су молекуларни ланци који су названи мРНК и који представљају радну меморију живе ћелије, налик на оно што је РАМ у рачунару. Након што су откривени 1961. године, временом се развила идеја да би се, за лечење рака или других болести, уместо да се мења генетички материјал у једру, баш ови лутајући РНК гласници могли пресрести некаквом циљаном терапијом.
Америчка научница мађарског порекла Каталин Карико је четрдесет година развијала ову идеју. И никада није посумњала у моћ мРНК. Магазин Wired пише како је вест да је на мРНК заснована Фајзер-Бионтек вакцина ефикасна запањујућих 95 одсто (најбоље конвенционалне вакцине имале су ефикасност од 85 одсто) дочекала у тишини, без еуфорије. После је само рекла: „Очекивала сам да ће бити врло ефикасна“.
Њена породица није са лакоћом стекла држављанство у Америци. Њена кћерка, Сузан Францио, међутим, не само да се прилагодила и дипломирала социологију, него је постала двострука олимпијска шампионка у веслању. Каталин Карико се у међувремену борила са раком, али много више са универзитетском администрацијом која јој је саветовала да, као успешан биохемичар, окуша срећу у другим областима истраживања за које се може наћи финансирање. Карико, међутим, није хтела да напусти мРНК. Крајем деведесетих, у универзитетској копирници упознала је имунолога Дру Вајсмана који ће јој дати подршку и са њом наставити истраживања.
Након бројних покушаја, они су 2005. успели да објаве студију која је дала рецепт како се мРНК може безбедно употребити да се изазове имуни одговор. Мада ће Вајсман и Карико патентирати своје откриће, испрва није било никаквог интереса за ову идеју. Тек пет година касније ће посдокторанд са Стенфорда, Дерек Роси, прочитати њихов рад и схватити какав се огроман потенцијал у њему крије. Са групом професора са Харварда и МИТ, Роси оснива компанију Модерна и од Универзитета у Пенсилванији откупљује права да користи решење до ког су дошли Вајсман и Карико. Њихова идеја да на овај начин развијају вакцине ће им са појавом пандемије донети милијарде.
У међувремену, Карико, која се није обогатила у сложеним патентним заврзламама, прихвата позив из Немачке, од иновативне компаније Бионтек коју је основао предузетник Угур Сахин. Њихово мало предузеће ће у сарадњи са гигантом какав је Фајзер у 2020. развити прву вакцину против Ковида-19 која је регистрована у Европи и Америци. И којом се већ вакцинишу људи и у Србији (надајмо се, у наредној години, у много већем броју).
Ова заиста чудесна вакцина коришћењем мРНК гласника на нов, безбедан и може се рећи генијалан начин заправо ради исто што и свака друга вакцина још откако је Едвард Џенер крајем 18. века применио прву вакцину против великих богиња – уноси у тело агенс који не изазива болест, али у коме тело види изазивача болести, покреће имуни одговор, уништава га и учи како да потом, у будућности, убије сваки микроорганизам који је асоциран са овим агенсом.
Конвенционалне вакцине обично као агенс користе сам вирус који изазива болест, али који је претходно, у дугом и неизвесном процесу, у лабораторији умртвљен или ослабљен тако да не доводи до болести, а вакцини су додати адјуванти који појачавају имуни одговор. Са избијањем пандемије Ковида-19, било је јасно да ће процес ослабљивања вируса предуго трајати, тако да су научници покушали да употребе другачије агенсе.
Вакцине какве су развили руски Гамалеја институт и Оксфорд-Астра Зенека искористиле су трик који је претходно развијан за вакцину протв еболе – агенс је сасвим други вирус од кога се тело у суштини не разбољева, али у који је генетичком модификацијом убачена кључна информација о SARS–CoV2 вирусу. Тако се, на превару, безбедно ствара имуни одговор – док развија антитела на овај безазлени микроорганизам, имуни систем заправо развија антитела против Ковида-19.
Пут Каталин Карико, а којим су ишле Фајзер-Бионтек, Модерна, али и друге компаније, као агенс користи мРНК. Да би превариле имуни систем, мРНК вакцине уопште не садрже некакав вирус или други патоген, ослабљен или неослабљен, већ пресрећу гласнике у ћелији подстичући их да реагују на заразу, иако заразе нема. Ове вакцине у тело уносе само један мРНК ланац, чисту молекуларну информацију која садржи податке о само једном протеину (такозваном спике протеину) коронавируса. Молекул мРНК у тело улази спакован у капљицу масти, без икаквих адјуваната или опасних супстанци, рибозоми га читају и праве фамозни спике протеин, исто онако као што би се десило да је ћелију заиста напао вирус (ког нигде нема), да би тако покренули имуни одговор и подстакли тело да развија одговарајућа антитела.
Генијално, зар не? Међутим, примењена на сиров начин, ова идеја дуго није функционисала. И као што вируси и други патогени не успевају увек да упосле ћелијску фабрику протеина у своју корист, организам је са лакоћом препознавао гласника уљеза и уништавао мРНК пре него што је створила икакав имунитет. Тестови на експерименталним животињама показивали су да је то практично немогуће решити. Карико и Вајсман су зато дошли на уврнуту идеју – да мало „покваре“ информацију у самом мРНК и ствар је прорадила. Нуклеотид познат као уридин (У) у РНК ланцу, за који су сумњали да посебно „нервира“ имуни систем, просто су заменили другим хемијским једињењем које рибозоми читају потпуно истоветно, а да пре тога не долази до уништавања целе мРНК ниске.
Без овог решења, мРНК вакцина не би била могућа, а свет, утонуо у хаос и безнађе, дуже би чекао да се рат са коронавирусом заврши. Но, милиони живота који ће помоћу вакцине бити спасени, а које би Ковид-19 однео, заправо су само почетак. Будуће вакцине засноване на мРНК моћи ће да решавају многе друге изазове – на пример, рак – јер су ефикасне, безазлене, прецизне и поврх свега, брзе. И када следећи пут заустите да кажете како сте забринути за безбедност нових вакцина јер су направљене само за годину дана, сетите се Каталин Карико – она је управо томе, да то буде могуће извести за годину дана, посветила читав живот.