Последњих година све већа пажња посвећује се здравом начину живота, загађењу животне средине и његовом утицају на човека. Са аспекта исхране, све више се говори о прекомерној употреби пестицида и последицама њиховог коришћења.
Пестициди су хемијске супстанце или скуп супстанци које токсично делују на „штетне организме” (различите врсте инсеката, корова, гљива, микроорганизама…) у циљу заштите економски значајних биљних врста. Употребом пестицида омогућила се производња довољне количине хране која задовољава светске потребе.
Као и све на свету, и пестициди имају мане:
- Токсично деловање испољавају и на друге врсте, па тако на пример, прскање садница воћа у цвету доводи до масовног угинућа пчела.
- Немају дуготрајан ефекат због чега се животна средина константно оптерећује новим количинама ових супстанци.
- Дужи рад са пестицидима, као и уношење у организам путем исхране, за последицу имају чешћу појаву обољења као што су: рак лимфног система, дијабетес тип 2, Паркинсонова болест, респираторни и репродуктивни проблеми, појава алергија код деце, неуробиолошка обољења, висок крвни притисак итд.
- Одређене врсте могу стећи отпорност на пестициде чиме је борба за заштиту биљних култура додатно отежана.
Због свега горе наведеног јавља се потреба за проналаском методе која ће нам омогућити смањење загађења средине, а у исто време одрживу производњу хране. Пројекат „Oпасуљи се” има управо такав циљ, развити најпогоднију могућу методу за биолошку контролу штеточина.
Биолошке методе контроле штеточина су разноврсне, а већина њих се заснива на манипулацији одређеним карактеристикама организма како би се спречило његово даље разножавање.
Главна звезда овог пројекта је пасуљев жижак, инсект димензије око 4 мм, сиво-браон боје, пореклом из Средње Америке. Култивацијом дивљег пасуља успоставила се нераскидива повезаност овог инсекта и људи. Уз помоћ бродова и трговаца, пасуљев жижак је постепено освајао свет и сада је присутан на свим континентима.
Извор: https://www.inaturalist.org
Врста током свог циклуса пролази кроз три фазе: јаје, ларва, адулт. Женке након парења полажу јаја из којих се развијају ларве које се убушују у зрно пасуља којим се хране до краја метаморфозе, када адулти излазе из семена остављајући за собом карактеристичне рупе.
Осим пасуљем, ова врста се храни и другим легуминозама, а штета коју могу начинити приносу у појединим случајевима се процењује чак на 50%.
Иако је за нас можда Србија мала, када је реч о истраживањима која захтевају прикупљање узорака са територије целе земље то је прилично велика територија која захтева дуг временски период за узорковање, при чему су финансијска средства и број људи такође ограничавајући фактори. Због свега тога, пројекат „Oпасуљи се” припада грађанској науци, односно свако може дати свој допринос.
Уколико вас је заинтересовала тема препоручујем да се баците у лов на пасуљевог жижка.
Све што вам је потребно како бисте учествовали јесте: жеља да барем на један дан будете научник који је у потрази за специфичном врстом, мало слободног времена, тегла, замрзивач, пинцета и коверта.
Чувена пословица каже: „Без муке нема науке“ па ћете тако и ви морати мало да се помучите како бисте пронашли своје жижке. Овај корак можете одрадити на два начина:
- Поставите чинију са 50-100 грама пасуља на суво, заклоњено место до којег женка ипак може да дође из дворишта и положи јаја. Ларве ће се хранити унутар пасуља и избушиће излазну рупу која ће вам сигнализирати да ускоро можете очекивати одрасле јединке. Потребно је да прође око 25 дана од полегања јаја до настанка рупа (окаца).
- Баците се у потрагу за већ зараженим пасуљем. Њега ћете препознати по горе поменутим рупама.
Без обзира на то за који начин се одлучите наредни кораци су исти. Видљиво заражени пасуљ потребно је убацити у теглу са поклопцем и сачекати да из њега изађу одрасле јединке. Потребно је да сакупите око 15 јединки пре преласка на следећи корак.
Теглу са одраслим јединкама потребно је убацити у замрзивач и на тај начин ће јединке угинути (безболно), а ДНК ће бити спремна за анализу.
Неопходно је да контактирате тим који ради истраживање путем мејла info@opasuljise.rs, а они ће вам послати материјал у којем ћете им доставити Ваше жижке. Материјал се састоји из пластичне тубице са 96% алкохолом у коју треба пинцетом пребацити жижке из замрзивача. Важно је да залеђене јединке не стоје дуго на собној температури јер се тиме може оштетити ДНК материјал.
Тубицу пошаљите у коверти поштом. Коверту попуните на следећи начин:
Пројекат „Опасуљи се“
Одељење за еволуциону биологију
Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
Булевар деспота Стефана 142
11060 Београд
Процес учешћа детаљно је описан и на страници пројекта.
Главни циљ овог пројекта је утврђивање генетичке разноликости пасуљевог жижка на подручју Србије. На основу добијених података се може добити више информација везаних за појаву резистетних облика услед дуже примене одређених хемијских и биолошких метода. Такође подаци су изузетно значајни јер ће се користити за проналазак најбоље методе биолошке контроле ове врсте у циљу смањења употребе пестицида.
Уставом Републике Србије се гарантује право сваком грађанину на живот у здравој животној средини, али исто тако се ставља и одговорност на свакога од нас да константно радимо на унапређењу стања наше околине. Овај пројекат нам пружа управо ту могућност, да учинимо нешто корисно за природу, али и наше здравље због чега се надам да ће се што више вас укључити и дати свој допринос.
