Орао крсташ или царски орао (лат. Aquila heliaca) је импозантна грабљивица која је некада насељавала широке пределе Евроазије, а данас је, пре свега због губитка станишта, међу угроженим врстама.
Орао крсташ је био симбол многих монархија попут Римског и Аустроугарског царства. Код нас представља симбол и налази се на грбу Србије. Име је добио према месту где су ове птице некада свијале своја гнезда, на стогодишњим храстовима који су на себи имали крст и које је наш народ сматрао за светињу.
Птица за гнездо бира високо усамљено дрво са којег има преглед широког терена. Нажалост ово је једна од чињеница која ју је учинила веома подложном људском ометању станишта, пљачкању или уништавању гнезда.
Донедавно је био на граници опстанка у Европи али је захваљујући интензивној заштити у Словачкој и Мађарској, његова бројност поново почела да расте. Сматра се да у панонском региону има око 230 парова. Према глобалним категоријама Црвене листе, ова врста у Србији има статус рањиве.
Од 356 врсте птица, колико је до сада забележено у Србији, орлова крсташа има најмање. Орнитолози из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) сматрају да их је до скоро у Србији било свега 2 пара: један се настанио и имао своје гнездо у Националном парку „Фрушка гора“, а други у Специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље“ у северном Банату. Нажалост, опстао је само један пар у Банату.
Нестајање станишта је огроман проблем за ове птице, али не и једини. Kарбофуран, високотоксични пољопривредни отров који је развијан као бојно нервно средство, забрањен је за употребу и промет у Србији од 2014. Али га сељаци и даље набављају и користе за одбрану од глодара и лисица, a глодари су извор хране орловима као и другим птицама грабљивицама. Када птица поједе отрваног глодара, смрт наступа готово одмах, што проузрокује и изумирање ове заштићене врсте. Такође, велики проблем представљају и криволовци, који сматрају да су крсташи велике штеточине јер се хране зечевима и фазанима.
Опстанак орла крсташа у Србији зависи од јединог преосталог гнездећег пара који настањује северни Банат. У последњих 10 година, колико се овај пар прати, успешно гнежђење забележено је само у последње две године.
Овај пар орлова прошле године је добио и принову. Поносни родитељи последњег пара орла крсташа, Бора и Ержика, ове године у јулу, отхранили су и у свет послали новог младунца, женкицу орла – Наду. Волонтери и чланови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије провели су четири месеца у свакодневном надзору гнезда у резервату природе „Пашњаци велике дропље“ како би пратили овај пар, спречили узнемиравања и обезбедили потребан мир.
Формирани парови не напуштају своје територије, а младе јединке често лутају и прелазе велике раздаљине. Нажалост, њихов пут пун је опасности које узрокује човек, а које могу да доведу до угрожавања ове врсте.
Тужно је имати као симбол земље орла крсташа, а имамо само два пара која се боре за опстанак. Због оваквих дивних створења треба смањити сечу шума и повећати контролу употребе отрова у пољопривреди. Зашто користити отров, тровати себе и храну, ако све природа може сама да реши и успостави хармонију која се зове ланац исхране – али здраве, без отрова!
Ако желите помоћи овим дивним и величанственим птицама, као и другим, придружите се акцијама које организује Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. Едукујте себе и друге и радите у корист природе.