Организације и појединци предали више од 7 хиљада примедби на Регулациони план изградње „Авала филма” на Кошутњаку

Организације упозоравају да се под изговором развоја филмске индустрије планира изградња хиљаде квадрата стамбеног и комерцијалног простора

Организације цивилног друштва и појединци који се баве урбанизмом, културом и заштитом природе и животне средине, доставили су данас Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове Града Београда више од 7 хиљада примедби на спорни Елаборат за план детаљне регулације комплекса „Авала филма” на Кошутњаку.

Упркос покушајима представника градске власти и компаније „Avala studios” да изградњу комплекса представе као улагање у развој филмске индустрије, анализом документације из Елабората може се закључити да су њихове намере да комплекс „Авала филма“ на Кошутњаку претворе у стамбено-пословни простор, уз пустошење великог потеза Кошутњачке шуме за нове спортске центре и интензивну изградњу.

Наиме, подаци из плана указују на изградњу скоро 420.000 m² новог стамбеног простора и 150.000 m² комерцијалног простора. Шуме и јавне зелене површине нестају под овим изменама, и са постојећих 34,7 хектара се своде на десет пута мању површину од само 3,4 хектара.

Реализација плана нанела би штету јавном добру и допринела нарушавању животне средине у граду у ком је ваздух оцењен као прекомерно загађен, са растућим просечним температурама и све чешћим бујичним поплавама, а зелене површине чине свега 18,5% укупне територије града, што је и даље испод европског просека.

Овај план у супротности је и са Програмом заштите животне средине града Београда, у ком се између осталог наводи да основни концепт уређења простора Београда обухвата његов развој у складу са природом. Сеча преко 25 хектара Кошутњачке шуме никако се не може сматрати развојем града у складу са природом, већ као неразуман и крајње ризичан поступак.

Стручњаци и организације цивилног друштва захтевају да се одмах обустави израда плана детаљне регулације комплекса „Авала филма” на предложеним основама и да се приступи измени основног концепта тако што ће се поштовати процедуре, закони и планови вишег реда, обезбедити очување шума и зелених површина, без промене намене земљишта јер за то не постоји основ, те да се инвеститору остави могућност коришћења и инвестирања у непокретности у његовом власништву, без промене власничке структуре над земљиштем.

Списак организација и појединаца који су подржали поднете примедбе:

1. Београдска отворена школа
2. Центар за културну деконтаминацију
3. Европа Ностра Србија
4. Министарство простора
5. Не давимо Београд
6. Организација за политичку екологију Полекол
7. Пешаци нису маратонци
8. РЕРИ – Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину
9. WWF – Светска организација за природу
10. Ксенија Радовановић
11. ЗаНашКеј
12. Славица Чепић – пејзажни архитетка/истраживач на Шумарском факултету
13. Ксенија Петовар – редовна професорка Архитектонског и Географског факултета Универзитета у Београду
14. Хелсиншки одбор за људска права у Србији
15. Алхем
16. Центар за унапређење животне средине
17. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
18. Инжењери заштите животне средине
19. Један степен Србија
20. Млади истраживачи Србије
21. Дете заштитник планете
22. Trash Hero Београд и Trash Hero Србија
23. Екогенеза
24. Одбранимо шуме Фрушке горе
25. Одбранимо реке Старе планине
26. Мини еко зона
27. Европска географска асоцијација студената и младих географа
28. Зелена омладина Србије
29. Лице улице
30. Центар за политике еманципације
31. Заједничко
32. Удружење за заштиту шума, Нови Сад
33. УГ Котеж
34. Сачувајмо зелену Звездару
35. УГ Добри људи
36. CAN – Climate Action Network
37. Удружење пејзажних архитеката Србије
38. Друштво конзерватора Србије
39. Фондација „Јелена Шантић”