У мору брига и лоших вести које су нас задесиле од проглашавања вирусне пандемије, вест о опоравку озонског омотача дође бар мало као мелем на рану. Научници из НАСА-е објавили су снимке који веома јасно показују да се једна од највећих озонских рупа, тј. најистањенијих делова озонског омотача, изнад Северног пола затворила.
На нашем блогу је већ било речи о озонском омотачу, али ово је можда први пут после много година да га помињемо међу добрим вестима. Научници разматрају разне факторе ове исцелитељске појаве, па као прва од идеја свакако свима дође смањење загађења услед COVID-19 пандемије и знатно редукованог кретања људи. Слика испод показује стање озонског омотача почетком марта ове године:
Међутим, научници из CAMS-а (Copernicus Atmosphere Monitoring Service) сматрају да у овом случају највише треба да захвалимо природним појавама. Према њиховим истраживањима, управо је поларни вортекс (велика област ниског притиска настала услед кружења хладног ваздуха) био узрок слабљења озонског омотача у овој области. Снимци из марта показују да је због јаког поларног вортекса хладан ветар остао заробљен на Арктику и тиме започео стварање високих облака у којима су хемијске реакције стимулисале слабљење озонског омотача у контакту са сунчевом светлошћу.
Ситуација је сада веома другачија. Поларни вортекс знатно губи на снази, па озонски омотач одмах узвраћа ударац, јача и постаје дебљи. НАСА је објавила атмосферске снимке крајем априла, који показују да је рупа изнад Северног пола сада у потпуности затворена.
Иако можда људи нису имали никакве везе са овом позитивном променом, научници свакако охрабрују и тврде да смо ипак у последње две деценије обратили више пажње на загађеност ваздуха него раније. Монтреалски протокол је још 1987. године поставио циљеве и мере којих се човечанство у великој мери придржава, како би се смањио ниво штетних гасова (тачније, хлорофлуороугљеника) које шаљемо у атмосферу. Научници додају да се управо због тога огромна озонска рупа на јужној хемисфери (откривена 1985. године) такође значајно сужава.
За сада научници немају довољно сигурних доказа јесу ли овакве поларне озонске рупе нешто што се сигурно може очекивати и у будућности. Како за сада ствари стоје на Јужном полу, на пример, очекује се да ће и ове године (као и већ четири деценије уназад) нажалост доћи до слабљења озонског омотача.
Мишљења су подељена, па тако оптимистичнија група научника сматра да ће атмосфера изнад Антарктика почети полако да се опоравља. Процена из 2018. године коју је вршила Светска метеоролошка организација износи податке да су се озонске рупе сужавале од 1% до 3% сваке деценије од 2000. године, мада напомињу и то да ће зацелењу свих поларних озонских рупа требати бар још тридесет година.
Mонтреалски протокол представља доказ да када деламо на време и на глобалном нивоу имамо шансе да успоримо, или чак и тотално поништимо, неке од негативних утицаја које смо као људска врста учинили планети. Не треба заборавити да и поред ове лепе вести, константан раст штетних гасова у атмосфери стоји над нама као опомена да један протокол није довољан да се планета опорави како заслужује и како јој дугујемо.
Preispitajte prvu rečenicu u tekstu! Gadi mi se da čitam dalje. Nepismeni ste. Ne znate srpski a hoćete da pišete. Uzmite lektora.
Поштована Весна,
Хвала што сте нам скренули пажњу на прву реченицу, преиспитаћемо је. Наш циљ је да људима приближимо екологију и природу. Већина нас се бави природним наукама и нисмо лектори. Сви аутори који пишу за ЕкоБлог се максимално труде, као и уредници, потпуно волонтерски. Нажалост нисмо успели да нађемо лектора који би волонтерски лекторисао текстове. Ми новац за то немамо. 🙂
Све најбоље!
Hahhaah, “gadi mi se da čitam dalje”. Meni smešno da neko na ovakvu VEST smatra to bitnim.
Nemojte da se primate na ovakve, očigledno zlonamerne komentare. Osoba koja je to napisala ima dubok unutrašnji problem.
Samo napred i svaka čast.
U moru nepismenih, polupismeni i groznih naslova i tekstova, vaš je kao suvo zlato pismenosti.
A ova dama, očigledno stručnjak, mogla je da vam ponudi svoje usluge i pomogne da odnegujemo i srpski jezik pored ekološke kulture.
Zar ne? 🤗
Meni se recimo gade ovakvi komentari koji glume neku kritiku sa visine, a ne kažu ni šta tačno ne valja, pa sam ga opet pročitala do kraja.
Odgovorno tvrdim, kao neko ko piše doktorat na Filološkom fakultetu, da ni u prethodnoj verziji rečenica nije imala pravopisnih grešaka, već samo konstrukcija koje su mogle da se kažu bolje ili drugačije. Vesna, izazivam te (izvini, ne mogu da persiram ljudima koji mi se gade) da izlektorišeš tekst!