Насловна Живи свет Животиње Панда – једини медвед који нема зимски сан

Панда – једини медвед који нема зимски сан

982
0
Време читања: 3 минута

Не постоји особа на свету која није чула за ова умиљата бића. Панде се сматрају симболом Кине, а такође су и симбол Светске организације за природу (WWF). Панде су међу првим животињама за које је спроведен детаљан план конзервације, због чега их често посматрамо као симбол угрожености и пример како би требало да се односимо према угроженим врстама. 

Једна лепа ствар за панде се догодила 2016. године. Сазнали смо да више не припадају категорији угрожених врста, већ се сада воде као рањиве (IUCN). Иако је овај податак значајан, многе ствари још треба да се ураде за заштиту ове врсте од ишчезавања.

Џиновска панда (Ailuropoda melanoleuca) је крупни сисар из породице медведа (Ursidae), пореклом из централно-западне и југозападне Кине. Лако се препознаје по упадљивим црним ознакама око очију, на ушима, али и по заобљеном телу. Иако припада реду звери, које карактерише исхрана месом, џиновска панда се скоро увек храни младицама и листовима бамбуса. Име „панда“ води порекло из хималајске групе језика, вероватно непалског. Ово име се првобитно односило само на црвене панде. Све до 1901. године, када је откривена веза између ове две врсте, џиновска панда је била позната као ишарани медвед или шарени медвед.

Када би превели њено име са кинеског језика, буквално би имало значење „медвед мачка“. Овај назив није случајан. Наиме, већина медведа има округле зенице. Изузетак је џиновска панда, чије су зенице вертикално постављене, као код мачака.

За разлику од осталих медведа, џиновске панде не хибернирају. Најједноставнији одговор на питање зашто панде не хибернирају је да не могу да престану да једу. Ниска хранљива вредност бамбуса спречава их да граде резерве масти које би им трајале током зиме. Упркос својој таксономској класификацији у ред месоједа тј. звери, џиновске панде се првенствено хране бамбусом. Међутим, њихов систем за варење је исти као код других месоједа, као и особина да не могу да варе целулозу, па стога морају јести бамбус у великим количинама како би обезбедили потребну енергију и хранљиве састојке. Панда просечно поједе од 9 до 14 килограма младица бамбуса сваког дана. С обзиром на то да различите врсте бамбуса цветају у различито доба године, панде морају имати на располагању најмање две различите врсте како би избегле гладовање. 

Сам скелет главе је адаптиран на овакву исхрану. Панде имају снажне виличне мишиће који повезују врх главе и вилицу. Крупни кутњаци мељу и дробе влакнасте материје бамбуса. Иако се првенствено хране бамбусом, зуби панде су задржали медвеђи облик, и појешће месо, рибу и јаја ако их пронађу.

Супротно укорењеном мишљењу, панде се не размножавају споро. Студије су показале да се џиновске панде уједно добро размножавају као северноамерички мрки медведи. У просеку, женка током живота може да има 2 до 3 младунца. Панде споро расту, а полну зрелост стичу тек са 5 до 7 година. Сезона парења обично траје од средине марта до средине маја. За то време, два до пет мужјака су спремни да се боре око женке, а мужјаку са највишим угледом припашће женка. Сам чин парења је кратак и траје од 30 секунди до 5 минута. Женка обично рађа једно до два младунчета. С обзиром на то да обема бебама треба константна брига и пажња, мајка се мора определити које ће младунче да одбаци. Научницима није познато по којој основи мајка бира једно од два младунца. Забележени су случајеви када женка једноставно седне на младунче, а понекад га у незнању угуши и док спава.

Надам се да ће у блиској будућности панде бити скинуте са црвене листе и да ће ова разиграна и радознала врста још дуго насељавати ову планету.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име