Насловна Свет око нас Вода Панонско море

Панонско море

4565
0
Извор: https://viborc.com/hr/
Време читања: 4 минута

Замислите водену површину, која се простирала од Алпа на западу, Динарида на југу, Родопских планина на југоистоку и Карпата на истоку, површине 200.000 км2. Пре око 34 милиона година десило се спуштање и разламање Панонског копна и формирао се Панонски басен. Велика количина воде из Тетиса се слила у басен и формирала епиконтинентално море. Добило је име Паратетис, чији један део je представљао Панонско море. Његова најдубља тачка била је на око 1000 м. Током еволуције прошло је кроз три стадијума:

  • 1. морски стадијум
  • 2. језерски стадијум
  • 3. барски стадијум

Велики диверзитет је одлика морског стадијума. Почевши од коралних гребена и црвених алги, рода Lithothamnium које су настањивале топлије и плиће делове, преко рамононожаца рода Terebraturala и главоножаца рода Aturia песковитих делова, шкољки са дебелим љуштурама попут родова Pecten, Ostrea i Chlamys и великих морски јежева рода Clypeaster у зонама под јаким утицајем таласа до шкољки танких љуштура Amussium denudatum и Solenomya doderleini на већим дубинама. 

Amussium denudatum (лево) и Solenomya doderleini (десно)
Извори: https://en.mandadb.hu/; https://www.semanticscholar.org/

Воде Панонског мора су претрпеле две значајније промене салинитета. Прва се десила пре око 14 милиона година када је дошло до пада салинитета у читавом Паратетису, што се одразило и на Панонско море. Друга промена се десила пре око 12 милиона година када је уздизање Карпата узроковало потпуно одвајање Панонског мора од Паратетиса и настанак више мањих водених система и Панонског језера. 

Мешовита мезофилна шума доминирала је околним пределима. Њено присуство указивало је да је клима умерена, топла, са благим зимама без мраза. Средња годишња температура била је изнад 13 °C, а средња годишња количина падавина изнад 1000 мм.

У околини језера и водотокова јављале су се мочваре и мочварне шуме које су градиле врсте родова Takodium и Alnus. Средишњи део Панонског басена заузимале су равнице које су одликовале шуме отвореног типа. 

Карактеритични представници фауне били су: носорози, халикотеријуми, тапири, динотерије, мастодонти, мајмуни рода Rudapithecus, као и различите врсте копнених пужева.

Преко 900 описаних врста мекушаца, пореклом како од морских тако и од слатководних предака, чинило је разноврсну фауну језера.  Различите врсте су насељавале различита станишта у оквиру језера.

Извор: D.H. GEARY i sar; Ancient Lake Pannon and its Endemic Molluscan Fauna

На већим дубинама фауна је била мање разноврсна, а подлогу су градили карбонати и силикати. Главни представници су Paradacna, Dreissenomia auricularis, Valencienni reussi, различите врсте морских јежева.

Извор: D.H. GEARY i sar; Ancient Lake Pannon and its Endemic Molluscan Fauna (1 – Melanopsis caryota; 2 – Melanopsis cylindrica; 3 – Valenciennius reussi; 4, 5 – Theodoxus intracarpaticus; 6 – Gyraulus striatus; 7, 8 – Congeria rhomboidea; 9 – Dreissena auricularis)

Падине језера одликовала је блатњава подлога и већа разноврсност врста : дијатомеје (117 врста), врсте roda Lymnocardium и Congeria rhomboidea.

Пешчана станишта су насељавале различите врсте Lymnocardium semseyi, Lymnocardium varicostatum, Pseudocatillus, Phyllocardium planum, Parvidacna chartacea, Unio mihanovici.

Лагуне језера у зависности од типа разликовале су се по саставу фауне. Отворене лагуне (неограничене) су имале исту фауну као и пешчани делови. Затворене лагуне (ограничене) карактерисала је бујна вегетација, богатсво органском материјом и изразито низак салинитет, што је условило развој специфичне фауне коју су чиниле врсте родова Prosodacnomya, Dreissena, Anodonta, Viviparus.

345Извор: D.H. GEARY i sar; Ancient Lake Pannon and its Endemic Molluscan Fauna (1, 2 – Lymnocardium varicostatum; 3, 4 – Lymnocardium semseyi; 5 – Phyllocardium planum; 6 – Parvidacna chartacea; 7, 8 – Unio mihanovici)

Стеновите обале језера су биле насељене разноврсним врстама шкољки са дебелим љуштурама рода Congeria, Lymnocardium и Melanopsis.

Панонски басен се током времена постепено слегао. Реке су доносиле седименте са околних планина, а Панонско језеро је почело постепено да се смањује. Северна обала језера је прва претрпела трансформацију у алувијалне равнице и мочварна подручја. Овај процес је трајао неколико милиона година и на крају су и најјужнији делови слива попримили исти облик.

Као подсетник на постојање Панонског мора не остају само фосилни остаци организама који су га некада настањивали, већ и бројна природна богатства која и данас користимо:

  • Најважнији минерални ресурси Панонског басена су вода, угљоводоници и лигнит
  • Нафтна поља су смештена у дубоким басенима у сливу Беча и Зале. Сирова нафта је пореклом од органске материје планктона, алги и у малом проценту четинарског дрвећа.
  • Бентонит – посебна врста глине која настаје од алги.
  • Кварцни песак – настао под дејством јаких таласа и подземних вода. Користи се у фабрикама за израду стакла.
  • Уљасти шкриљац – акумулирао се у изразито еутрофним малим језерима. Користи се као природно ђубриво.

После толико милиона година од те велике водене површине са почетка приче остала је плодна земља, сливови река, минерално богатство, ресурси који се немилице троше. Панонског мора нема, али још живимо у нади да можда ипак негде срешћемо га још, као што кажу стихови песме „Панонског морнара“.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име