Насловна Живи свет Пет (5) слобода – Пут до добробити животиња

Пет (5) слобода – Пут до добробити животиња

1068
0
Време читања: 5 минута

„Животиња има добро стање добробити када је здрава, ухрањена, безбедна, у стању да испољи природно понашање, ако јој је удобно и када не пати услед непријатних стања каква су бол, страх и стрес” (ОИЕ, 2017.) 

Овако је Светска организација за здравље животиња објаснила шта значи добробит животиња. Уједно, ово је сублимација правила „пет слобода“ које најпрецизније дефинише све што је потребно да се обезбеди кичмењацима о којима брине човек (не рачунајући дивље животиње на природним стаништима). Како смо дошли до тих правила, како се она у пракси процењују и да ли су испунила очекивања оних којима је стало до добробити животиња? Све су то питања којима желим да уоквирим ову тему.

Како смо дошли до правила „пет слобода“?

Једна од главних тема након Другог светског рата била је глад. Отуда су се пољопривреда генерално, а самим тим и сточарство, наука и технологија, фокусирали на интезивирање производње, правећи од узгоја животиња индустријску грану. Све се кретало у правцу веће и брже производње, што је подразумевало селекцију ка што ефикаснијем тову, већој млечности и носивости, смањивани су кавези, осмишљен је укљештени систем смештаја, обилно су коришћени стимулатори раста, антибиотици и хормони. Размишљало се и у правцу смањења „губитака“ тако да су обезрожавање, сечење кљунова, скраћивање репова, сечење зуба и сл. постале рутинске процедуре. Због оваквог начина узгоја, односно сталног стресног стања у коме су животиње проводиле цео свој живот, појављивале су се бројне болести, инфективне, али и неинфективне природе. Ове прве су се решавале новим количинама антибиотика, док су остале болести постале предмет проучавања у оквиру ветеринарске струке и науке. 

Фарма млечних крава (везани систем држања); Фарма за тов бројлера

До шездесетих година 20. века се готово није ни размишљало о остацима лекова у храни животињског порекла, а прекретницу у промишљању о самом положају животиња у индустрији меса, млека и јаја је донела британка Рут Харисон. Она је 1964. године у својој књизи „Животиње машине“ (Animal Machines), описала како стварно изгледају узгој, транспорт и клање ових животиња. Описи су, наравно, узбудили британску јавност, која је очекивала од владе да реагује и дâ конкретне предлоге за побољшање услова у којима живе домаће животиње. То се и десило – оформљена је комисија коју је предводио професор Роџер Брамбел и као плод њиховог рада објављен је Брамбелов извештај на 85 страна. Извештај је суштински темељ правила „пет слобода“, као и заштите добробити животиња. Поменуто правило подразумева да свакој животињи, о којој брине човек, мора да се обезбеди:

  • Слобода на исхрану и напајање, односно слобода од глади и жеђи;
  • Слобода на физичку и термичку удобност;
  • Слобода на психичку удобност, односно пријатност уз одсуство непријатних искустава као што су стрес, страх, и стања слична страху;
  • Слобода од бола, повреда и болести, што се постиже сталном, односно правовременом ветеринарском негом;
  • Слобода на испољавање природних облика понашања карактеристичних за врсту, укључујући и социјално понашање.

Како се процењује добробит животиња данас?

Добробит животиња је као научна грана доживела свој процват деведесетих година 20. века. У почетку је била популарна само на појединим факултетима и тамо живела свој академски живот, али је постојала јасна потреба – применити знања у пракси и донети адекватну законску регулативу. Закони су се доносили, чак без великих проблема, а Србија је међу последњим земљама у Европи која је 2009. године донела Закон о добробити животиња. Ипак, примена детаљно исписаних прописа се показала као огроман изазов. Прво је ваљало образовати довољан број доктора ветеринарске медицине и пољопривредних инжењера, који би касније на терену умели да процене да ли је свих “пет слобода” обезбеђено свакој појединачној животињи. Убрзо се поставило питање да ли је реално да свака животиња у сваком моменту има осигураних свих “пет слобода”, односно, да ли је реално да увек постоји адекватан надзор? 

Наравно да није. 

Оно што јесте било реалније је да се фармерима, научницима, држаоцима дивљих животиња у заточеништву, власницима кућних и других социјалних животиња објасни важност “пет слобода”. У питању је подједнако тежак задатак, али у неком погледу дугорочно изводљив. Професори Универзитета у Бристолу су одлучили да науку преточе у лако применљиве протоколе и листе уз помоћ којих би сваки фармер могао да процени стање добробити својих животиња, након чега би било јасније где се праве евентуални пропусти и како их решити. На овом линку можете видети како изгледа упутство за процену добробити млечних говеда, а можете такође преузети протоколе и радне листе са објашњењима. Исто је доступно и за свиње, живину и овце. Сличне, али не тако практичне протоколе можемо наћи за животиње које живе у заточеништву, лабораторијске животиње, спортске коње и др.

Да ли успевамо да достигнемо стандарде које смо сами поставили?

Ово је више реторичко питање и тешко да се може лако доћи до одговора. Ако питате министарства задужена за пољопривреду, добићете одговоре о законској регулативи, али не и о томе колико заправо постоји ветеринарских инспектора на располагању који би вршили надзор. Ако питате фармере, њих неке друге бриге море. Ако питате остале држаоце животиња, тврдиће да је свих “пет слобода” на снази, ту немате бриге. Ако питате удружења за добробит животиња, рећи ће вам да се стално ради на унапређењу и да је дуг пут пред нама, али да је стално дизање свести о овој теми право решење. Ако питате удружења за права животиња, сматраће да је “пет слобода” добра идеја, али је још боља једна једина слобода, од људи. Или бар колико је то могуће. 

Сви поменути ће се, међутим, сложити да правилу “пет слобода” ништа не могу замерити и да је, без обзира на то ком табору припадате, ово правило заправо у интересу свих. 

Уместо одговора, могу вам приложити и фотографије направљене на нашим фармама масовне производње.

Питање индустријама, за крај

Многи трендови, приступи и концепти су се наставили више деценија након Другог светског рата, иако су теме глади, хране и здравља доживеле своје трансформације. Можемо полемисати о томе да ли се начин узгоја животиња променио у довољној мери, а да ли је реално да се свим животињама обезбеди “пет слобода”? Ако није, шта онда добијамо? 

Оно што јесте јасно је да је пут којим се тренутно крећемо – довољно знања о значају добробити животиња, јасно дефинисани критеријуми за њену процену, а истовремено игнорисање наведеног зарад профита – корачање степеницама са слике испод.

Корисни линкови:
https://mospace.umsystem.edu/
https://livinghistoryfarm.org/
https://www.fao.org/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име