Афричка уљана палма (Elaeis guineensis) је врста палме која се гаји првенствено као извор палминог уља. Највише се гаји на местима порекла као што су западна и централна Африка, такође се гаји у Малезији и Индонезији. Палмино уље које се добија из плодова се користи у производњи сапуна, козметике, свећа, биогорива чак и у производњи производа коришћених у исхрани и неизбежно у фармацеутској индустрији. Комерцијална индустрија палминог уља се повећавала великом брзином током 20. века и водила је ка интензивном уништењу шума, нарочито шума око рукаваца у Малезији и Индонезији, као и у одређеним подручјима Африке.
Нове плантаже се обично формирају након slash-and-burn метода (посеци-и-спали) и резултати тога јесу парчање природних шума и губитак хабитата који доводи до угрожавања различитих биљних и животињских врста. Око 85% палминог уља се добија и извози из Малезије и Индонезије, али то оставља поприлично велики ожиљак у тој средини због експанзивне привреде. Постоје различити подаци о томе колико се шуме посече током прављења плантажа, али неке оквирне и лаичке, условно речено, јединице кажу да се површина од око 300 фудбалских терена по сату отклони зарад развоја плантажа уљаних палми. Ово је, наравно, веома тешко за живи свет који се ту налази.
Треба напоменути да је биом тропских кишних шума најбогатији врстама, самим тим долазимо до закључка да многе врсте долазе у ситуацију да немају дом, немају извор хране и њихова егзистенција постаје отежана. Подаци указују да ће, уколико се ништа не промени, врсте нестати из природе. Неке од тих врста јесу орангутани, за које се процењује да ће нестати из природе за 5 до 10 година или суматрански тигар чије се нестајање процењује за мање од 3 године. Као симбол уништавања шума Суматре и Борнеа истиче се управо орангутан чија је конзервација и заштита неопходна. Пре свега, уништава се његово станиште. Сматра се да је око 90% станишта уништено у претходних двадесетак година. Процењено је да до 5000 орангутана угине због развоја плантажа. Ово јесте основни проблем, али проблем је и криволов. Животиње које се нађу у потпуно новој ситуацији без свог склоништа, теже да се сналазе што пре. Међутим, неће све успети у томе. У новонасталим хаотичним условима многе ће бити одвојене од својих породица и бити злоупотребљиване на различите начине, биће продавани као љубимци, коришћени у различитим истаживањима или убијани због својих делова тела.
Треба напоменути и то да је орангутан једна од кључних (енг. keystone) врста чија је улога значајна у очувању функционалности екосистема. Једна од битних улога орангутана јесте расејавање биљака. Многа семена су специфична по свом клијању. Семена имају неке опште захтеве, али неке имају и посебне захтеве за клијање. На пример, постоје биљке које могу клијати искључиво након проласка кроз дигестивни тракт животиња. Орангутани су веома важни за расејавање семена биљака којима се хране. Називају се још и ,,баштованима шуме“. Поред баштованства, могу да кажем да и њихова грађевина утиче на живот шуме. Они граде своје куће на дрвећу готово сваке вечери, а да би то учинили, ломе гране и на тај начин омогућавају клијанцима и младим биљкама да дођу до светлости.
Ми ћемо једног дана, можда потпуно спонтано, док листамо новине видети да је орангутан нестао, чути преко телевизије, али, опет за многе врсте нећемо чути, јер их нисмо видели. У крајњем случају, нисмо их спознали.
То је поприлично алармантно, зар не? Такве ситуације се толико често дешавају око нас а ми нисмо свесни ни просторног ни временског оквира дешавања, као да нас не дотиче. Међутим, екосистеми су поприлично сложени, њихова сложеност је невероватна и нашем уму потенцијално непојмљива све док не осетимо последице нарушавања одређених екосистема.
Први корак уопште ка решавању проблема јесте подизање свести, само препознавање проблема. Нама одавде тропске кишне шуме делују далеко и недодирљиво, имамо довољно еколошких проблема код нас, па не можемо да замислимо како је када нестаје орангутан.
Замислите да за пар година шетате зоолошким вртом и видите орангутана ограниченог простором који му је наметнут. Замислите, можда је то једини простор где он сада постоји. Ово није једини пример. Код нас постоје врсте које се губе из природе. Које су наше богатство.
Извор: http://www.uvac.org.rs/
На овим линковима можете наћи нешто више о овој теми:
https://www.rainforest-rescue.org/topics/palm-oil
http://www.saynotopalmoil.com/Whats_the_issue.php
