„Не могу ја да мењам комплетан стил живота. Немам времена тиме да се бавим. А и шта би то помогло, па не могу ја да променим свет…“
Свима нам пролазе овакве мисли кроз главу повремено. Не изгледа као да наше понашање и однос према окружењу може да утиче на неком вишем нивоу. Често помислимо да је већа жртва и малтретман у односу на допринос који чинимо за планету.
ПОГРЕШНО!
Бришемо све то и кренемо поново.
Неко некад паметно речe: „Мисли глобално, делуј локално“. Један од мојих мотоа и покретач свих идеја о спашавању света. 🙂 Замислите само, ако би свако променио своје понашање (само своје, значи не морате да мењате пријатеље, заједницу, државу, свет) – аутоматски бисмо сви били другачији. Ако би та промена била на боље, у малим корацима, свет би могао да буде много лепше, сигурније и срећније место.
У овом тексту нећу причати о последицама понашања данашњег човека. О томе ће бити много других текстова, немогуће је све стрпати у један. Најчешће се све своди на емисију гасова стаклене баште и загађивање воде и ваздуха. Сада се бавимо темом – Шта ја могу да урадим за планету Земљу? Шта могу да урадим за своју животну средину?
Саставила сам листу са предлозима, изаберите бар једну ставку коју ћете увести у своје редовне активности и можете сматрати да чините велику ствар. Ништа од тога није захтевно. Временом бисте могли да примењујете све, а да ни не примећујете да радите нешто посебно.
- Штеди воду.
Не морам да вам причам како је вода извор живота и како не можемо да постојимо без воде. То ваљда сви знамо. Али оно што можда не знамо – воде нема бесконачно. Вода није самопречишћавајућа канта за ђубре. Пијaће воде је мало. Морамо да је чувамо.
- Затвори воду док переш зубе.
- Затвори воду док наносиш шампон или купку приликом туширања.
- Затвори воду док сапуњаш судове а онда их све заједно испери.
- Генерално, затвори воду кад год је не користиш.
- Замени сијалице штедљивим или ЛЕД сијалицама.
Сачекај да се истроше сијалице које користиш тренутно и следећи пут стави штедљиве. Штедљиве сијалице трају десет пута дуже од обичних, а користе најмање две трећине мање струје.
- Гаси светло у просторијама у којима тренутно не боравиш.
- Искључи пуњаче и електричне уређаје из струје ако их не користиш. Звучи чудно, међутим, струја се и даље троши иако се телефон не пуни или је телевизор искључен.
- Смањи употребу аутомобила. Уколико не возиш аутомобил бар два дана у недељи, смањићете емисију гасова стаклене баште за 720 килограма на годишњем нивоу што је отприлике шестина годишње емисије од стране једног аутомобила.
- Уместо аутомобила користи бицикл или ходај. Кошта мање, не загађује ваздух а успут и сагорева калорије.
- Рециклирај. Постоје акције које се баве рециклажом, а и на неколико места у Београду постоје посебни контејнери за папир, пластику, метал и стакло. Рециклажа је једна од основних активности неопходних како би се смањио притисак на природу и смањила количина отпада. Више о рециклажи можеш да прочиташ у тексту – Зашто је рециклажа битна?
- Немој да користиш пластичне кесе. Последице присуства пластике у природи су ужасавајуће. Набави торбицу, цегер или ранац, немој узимати кесе у продавници, не требају ти.
- Реци „не” амбалажи. Када купујеш намирнице, гледајте да буду у што мањој амбалажи. Уместо бомбона умотаних у пластику, купи воћку. Мање отпада… а и здравије је.
- Једи мање меса. Конкретно мање свињетине и телетине. Постоје други извори протеина као што је риба, орашасти плодови и поврће чије узгајање има знатно мањи утицај на животну средину.
- Шири причу. 🙂
Буди промена коју желиш да видиш у свету.
Махатма Ганди
Prestanite da jedete meso. To treba da bude na prvom, a ne na 10 mestu. Svih 9 tačaka manje utiče na globalno zagrevanje od ishrane mesom. I ne treba jesti manje mesa, nego ne treba jesti meso uopšte s obzirom na globalno zagađenje metanom, traćenje resursa, uništavanje staništa, izlovljavanje ribe, krčenje šuma, a ne govorimo o katastrofalnom uticaju na zdravlje i odnos prema životinjama.
110 kg mesa = 22.700 kg paradajza, 18.100kg krompira, 13.600kg sargarepe.
1 pljeskavica = 1340 litara vode
1 kupanje = 80 litara vode (1 pljeskavica = 16 kupanja)
1 tusiranje = 35 litara vode (1 pljeskavica = 38 tusiranja)
1 pranje zuba bez zavrtanja slavine = 6-18 litara (1 pljeskavica = 74-223 pranja zuba)
1 pranje vesa u vesmasini = 65 litara (1 pljeskavica = 20 pranja)
1 pljeskavica = 12 m2 obradivog zemljišta
1 pljeskavica = 30 km vožnje automobilom na fosilna goriva
Lično – slažem se i ne jedem meso. 🙂
Međutim, znamo da ljudi koji pročitaju tekst neće prestati da jedu meso ako im ja kažem da je tako bolje. 🙂 Ako se barem smanji konzumacija, to bi već dosta značilo, a to nije toliko teško primeniti.
Pozdravljam odluku, ali smatram da blog, s obzirom na to da je posvećen ekologiji, treba najviše pažnje pridavati ishrani, jer sve ostalo je praktično marginalno. Što se tiče ljudi koji čitaju blog, možda hoće, možda neće. Ja sam prestao da jedem meso tek kada su mi osnovne činjenice o ekološkim posledicama mog “izbora” bile predstavljene. Ovaj blog će prevashodno čitati ljudi koji su generalno zainteresovani za ekologiju i biologiju, pa je ciljna grupa prilično dobra. S obzirom na to da se družim sa jako puno biologa/ekologa oduvek mi je bilo neverovatno da ljudi koji svoj život posvećuju planeti ne žive na način koji će očuvanju planete i doprineti.
Zatvaranje česme dok se peru zubi i vožnja bajsom su lepi, ali nažalost, spram promene u ishrani zanemarljivi.
Sve se slažem. 🙂 U planu su tekstovi koji objašnjavaju zašto i kako veganska/vegetarijanska ishrana doprinosi smanjenju zagađenja i generalno uništenja planete, odnosno, koliko način života koji podrazumeva konzumiranje mesa (danas čak u nepotrebno ogromnim količinama) doprinosi zagađenju.
Ovaj tekst je bio moj lični kratak predlog šta bi ljudi mogli da uključe u svakodnevnu rutinu, ali evo obećavam, ishrana i njen uticaj na planetu neće biti zapostavljeni.
Hvala puno na komentaru, drago mi je što je neko napomenuo ishranu kao jedan od najbitnijih faktora zagađenja. Sve sugestije i pomoć su dobrodošli. ^_^
A ako I dalje hoćemo bombonu, a ne voćku možemo da kupimo u zdravoj hrani, bez ambalaže ili s umanjenom ambalažom.
Takođe, ako nemamo kontejnere za reciklažu blizu naše kuće, možemo da odvojimo plastiku/metal/papir i da ostavimo pored kontejnera za lokalne sakuljače sekundarnih sirovina.
Super tekst!