Подела токсичних једињења

Подела ових једињења је заиста обимна, али издвојићемо неке најбитније са којима можемо доћи у контакт. Важно је знати како делују и које делове организма иритирају. 

• Једињења која иритирају плућа – Иритација плућа може изазвати појаву течности у истим, док неки други иританти узрокују астму, где се при свакој следећој експозицији тј. изложености јавља асматични напад. Гасови који су растворљиви у води (амонијак, хлороводоник, сумпор-диоксид) углавном иритирају горње дисајне путеве. Нерастворљиви гасови (азот (IV)- оксид, угљен-диоксид и фозген) могу стићи до доњих дисајних путева, где се апсорбују у крвоток и оштећују органе. 2. Једињења која иритирају кожу – узрокују осипе, дерматитис. Представници ових једињења су толуен и ксилен.
• Jедињења која изазивају гушење – су угљен-моноксид и цијановодоник. При високим концентрацијама може доћи до колапса и смрти.
• Наркотици – нападају централни нервни систем где долази до благе анестезије, губитка свести и смрти уколико је унета доза висока. Представници су: ацетон, метилетил кетон и хлороформ.
• Неуротоксини – Спречавају трансфер сигнала између нерава, што може узроковати колапс нервног система. Представници: етанол, жива, анестетици, тетраетил олово. 
• Једињења која оштећују јетру (хепатотоксини) су: жива, уранијум, угљентетрахлорид, тешки метали.Једињења која оштећују бубреге (нефротоксини) су: арсен, бизмут, хром, феноли итд. Узрокују анемију.

Поред ове поделе, постоји и подела на: канцерогене, тератогене и мутагене супстанце. 

Канцерогени – 60–90% свих једињења која узрокују канцер су везани за факторе животне средине, попут: сунчевог зрачења, радијације, исхране, вируса. Агенси који узрокују канцер или повећавају ризик од канцера називају се канцерогени. У организам могу доспети преко коже, плућа или дигестивног тракта. Могу узроковати канцер директно или индиректно. Директно узрокују канцер тамо где је дошло до контакта канцерогене супстанце и дела организма, док супстанце које су индиректно узрокујуће могу изазвати канцер на другом месту, иако је на пример дошло до експозиције преко плућа. Период између експозиције и појаве канцера може бити од пар, па све до 30 година. Хемијска једињења која изазивају канцер су:  

• Полициклични ароматични угљоводоници (настају сагоревањем фосилних горива и дувана. Поред њих, важни преставници су и бензо(а)пирен и метилхолантрен).
• Аминоазо једињења се користе као боје у сапуну, јестивом уљу и маргарину.
• Алифатични халогеновани угљоводоници – као пример издвојени су: угљен тетрахлорид, хлороформ и други.
• Неоргански метали и минерали: берилијум, кадмијум, никл, кобалт и хром.
• Најпознатији природни канцероген је афлатоксин који производе плесни које расту на кикирикију и кукурузу.

Тератогене супстанце су супстанце које утичу на раст и развој плода у телу мајке. Долази до појаве анатомских и психичких поремећаја бебе у току трудноће. Плод је најосетљивији првих 50 дана. У том периоду се ћелије деле, формирају се органи и ткива. 

Супстанце које негативно утичу на плод су: поједини лекови, растварачи, тешки метали (једињења кадмијума, арсена, селена, хрома и никла), пестициди и органска једињења попут формалдехида. 

Наведене супстанце могу утицати како на прекид трудноће у првом триместру, тако и на рођење бебе са тешким деформацијама, попут поремећаја у фукнционисању органа, непотпуно формиране лобање и мозга, онда недостатка прстију или екстремитета, срчане мане и психичке заосталости. 

Мутагене супстанце штетно делују на наследни материјал тј. на ДНК. Мутагено деловање може се одразити на оштећење хромозома и оштећење гена. Сви гени сисара се састоје од ДНК, тако да, уколико нека супстанца мутагено делује на једну врсту, и на другу ће исто деловати. Један од примера мутагених последица јесте Даунов синдром. Поремећаји на ДНК доводе до тешких психичких и физичких оштећења. У мутагане супстанце спадају: јонизујуће зрачење, УВ зрачење, пестициди и адитиви. 

Важно је водити рачуна са којим једињењима и супстанцама долазимо у контакт. Ако смо већ на неки начин приморани да будемо изложени опасним супстанцама у свакодневном животу, треба се потрудити да то буде у што краћем временском периоду и у што мањим количинама. Поред ових подела, наставак вас чека у следећем тескту и далеко је занимљивији. 🙂