Рачуни купаца-произвођача који су домаћинства, из јануара 2023. године показују да се изменама Закона о порезу на додату вредност започело са повољнијим обрачуном пореза, чиме је делимично унапређена примена овог института који омогућава производњу електричне енергије за сопствене потребе кроз употребу обновљивих извора енергије. Осим што ће трошкови купаца-произвођача бити умањени и период повраћаја инвестиције у соларне електране бити скраћен, дошло је до бољег усклађивања закона из области енергетике и финансија саопштено је из Центра за унапређење животне средине.
Порез на додату вредност је, пре промене Закона о ПДВ-у, био обрачунаван на укупно преузету електричну енергију, без обзира на произведене вишкове, док је новим законским решењем основица за обрачун постала утрошена електрична енергија, односно разлика између преузете и произведене енергије, али и накнада за приступ дистрибутивном систему за разлику преузете и утрошене електричне енергије. Овом променом је делимично уклоњена једна од баријера на путу пуне примене института купац-произвођач са нето мерењем.
Ово је важан корак за поспешивање учешћа грађана у производњи електричне енергије из обновљивих извора у Србији. Промена овако важног закона у корист купаца-произвођача је добар сигнал државе да жели да изгради адекватан регулаторни оквир који је подстицајан за грађане да се укључе у производњу електричне енергије.
Постоји још простора за даље унапређење законодавства и статуса купаца-произвођача, а исти принцип промене обрачуна кроз Закон о ПДВ-у би могао бити примењен и на Закона о акцизама. Поред тога, било би пожељно купце-произвођаче ослободити и Накнаде за подстицаје повлашћених произвођача електричне енергије.
Од почетка активне примене у априлу 2022. године, више од 730 домаћинстава у Србији је остварило статус купац-произвођач и сада је већ инсталирано нешто преко 6 МW соларних електрана на крововима породичних кућа.
Веома је важно да се, и на овај начин, настави са декарбонизацијом сектора енергетике, као и омогући грађанима да дају свој допринос енергетској транзицији.
Подсећамо да се Република Србија, као чланица Енергетске заједнице и потписница Софијске декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан, обавезала да до 2030. године смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште за 40.3% у односу на 1990. годину, и повећа удео обновљивих извора на 40.7% у укупној финалној потрошњи електричне енергије. У сврху испуњавања преузетих међународних обавеза и достизања наведених циљева, у току је припрема Интегрисаног националног енергетског и климатског плана (ИНЕKП) до 2030. године, са визијом до 2050. године. Овај документ ће одредити правац енергетске и климатске политике и формираће оквир за процес праведне енергетске транзиције у Републици Србији.
