Србија је добила зелено светло да без мерила односно додатних услова почне припреме за отварање поглавља 27 о животној средини, једно од најтежих поглавља у приступању, потврђено је данас ЕурАктиву у Министарству пољопривреде.
На састанку одржаном почетком децембра са председницом преговарачке групе 27, представници Европске комисије су напоменули да је расправа у Комитету за проширење Савета Европске уније (COELA) завршена и да Преговарачка група 27 у наредном периоду може очекивати писмо којим се позива да достави преговарачку позицију ЕК.
Министарство пољопривреде
Следећи кораци за отварање поглавља су да Србија достави преговарачку позицију са прегледом стања у животној средини и плановима за усклађивање са европским стандардима, и да ЕУ направи своју преговарачку позицију која садржи услове за затварање поглавља, на основу чега се добија коначно одобрење за отварање поглавља и заказује међувладина конференција.
Србија планира да први нацрт преговарачке позиције, која садржи предлог рокова усклађивања са ЕУ и транзиционих периода односно одлагања рокова за период након приступања, заврши средином 2017. године, како је овог месеца најавила државна секретарка Министарства пољопривреде Стана Божовић.
Поглавље 27 је веома захтевно јер изискује велике пројекте, попут унапређења прераде отпадних вода и побољшања квалитета ваздуха, па је било очекивано да Србија добије мерила за отварање поглавља, односно задатак да састави Акциони план са конкретним активностима за усклађивање са ЕУ, укључујући рокове и финансијски план.
Србија има овакав план, који је донела уз консултације са Европском комисијом под називом Постскрининг документ, чекајући на одобрење за отварање поглавља, а у Министарству је раније речено да је један од циљева оваквог приступа да се поглавље отвори без додатних услова.
За овако сложена поглавља значајно је да се са отварањем не одуговлачи превише, зато што Брисел након отварања интензивније прати резултате увођења европских стандарда, што може позитивно да утиче на промене, а на то је недавно указао и заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт рекавши да ће за затварање тог поглавља бити потребно доста времена.
Прилагођавање европским еколошким стандардима донеће велику корист грађанима Србије, будући да је реч о затварању непрописних депонија, улагање у раздвајање отпада и рециклажу, побољшање квалитета ваздуха и улагање у прераду отпадних вода и водоснабдевање.
Процењује се да је потребно донети 700 прописа и уложити 10 милијарди евра да би се Србија у потпуности ускладила са правилима ЕУ, па је ово једна од ретких области у којима Србија може да очекује прелазне рокове, односно могућност да у неким областима прилагођавање ЕУ настави и након завршетка преговора, па чак и након што постане чланица ЕУ.
Србија је у постскрининг документу предвидела прилагођавање ЕУ до 2041. године, уз претпоставку да ће постати чланица ЕУ до следеће деценије и од буџетског периода који почиње 2021. моћи да користи фондове ЕУ.
преузето са: http://www.zelenasrbija.rs/
